Sutra obeležavamo Pobusani ponedeljak. Običaj je na sutrašnji dan pobusati odnosno urediti i od korova očistiti busenje na grobovima, po čemu je ovaj ponedeljak i dobio ime.
Oni koji sutra dolaze, trebalo bi da na grobove stavljaju obojena jaja, uz pozdrav: “Hristos vaskrse”, čime se radost najvećeg hrišćanskog praznika prenosi i na one koji više nisu sa nama. Zato se ovaj dan zove i “Vaskrs za mrtve”.
U većini mesta jaja se boje posebno, ovoga jutra, obavezno u crvenu boju i bez šara. Ponegde se iznose jaja od Vaskrsa, ponegde obojena na Svetli petak. U nekim krajevima, jaja se i tucaju o spomenik. Tim pradavnim običajem se iskazuje ljubav i poštovanje prema umrlim srodnicima, sa kojima se na taj način deli radost Vaskrsenja Hristovog i pobede nad smrću.
Na kraju se preostala jaja podele siromašnima. Veruje se da je ovaj običaj najpre nastao u krilu ruske crkve, odakle je, verovatno, došao i u naše krajeve.
Pretpostavlja se da je obeležavanje Pobusanog ponedeljka preuzeto od Rusa, kod kojih se zove Radonjica. Kod nas nosi još i naziv “Ružičalo”, po običaju bratimljenja mladih. Iako nije najjasnije od kada datira tradicija obeležavanja ovog dana i odakle je ona došla, njega prati veliki broj narodnih običaja i verovanja koja su se održala i do današnjih dana.
Kažu, “valja se” da se danas na nekom pogodnom mestu okupe prijatelji, da se igra, peva i zabavlja. Treba uplesti nekoliko venčića od vrbovih grana i nositi ih u kosi, a ko se kroz venac poljubi postaće pobratim/posestrima za tu godinu.
U vojvođanskim selima se zadržao običaj polivanja devojaka. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku. Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge.
Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Ili tako bar narod veruje.
(Espreso / Mondo)