Pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju dan posveće svetom Kirilu Jerusalimskom.
Rođen je u Jerusalimu za vreme vladavine Konstantina Velikog, (315—386.) a umro je za vreme vladavine Teodosija Velikog. Godine 346, posvećen je za sveštenika, a 350. je nasledio na prestolu jerusalimskom blaženog Maksima patrijarha. Triput je zbacivan s prestola i slat u progonstvo, dok najzad u vreme Teodosijevo nije vraćen, pa je proživeo mirno još osam godina.
Imao je dve teške borbe: jednu s arijevcima, pod Konstancijem, sinom Konstantinovim, a drugu pod Julijanom Odstupnikom i sa Jevrejima.
Hrišćani veruju da se u vreme sile arijevske na Dan Pedesetnice pojavilo znamenje Krsta, svetlije od sunca, koje se prostiralo iznad Jerusalima i Gore Jeleonske, i trajalo nekoliko časova počev od devetoga časa izjutra.
O toj pojavi, koja je, prema hrišćanskom verovanju, bila viđena od svih žitelja Jerusalima, pisano je i caru Konstanciju, i ona je služila mnogo na utvrđenju pravoslavlja protiv onih koje su smatrali jereticima.
Za vreme vladavine Julijana Odstupnika desilo se, prema hrišćanskom verovanju, drugo znamenje. Da bi ponizio hrišćanstvo, Julijan je nagovorio Jevreje da obnove hram Solomonov.
Kiril se molio Bogu da se to ne desi. I desio se, prema hrišćanskom verovanju, strašan zemljotres, koji je porušio sve što je iznova sazidano. Tada su Jevreji počeli ponovo, ali opet se dogodio zemljotres, koji je srušio ne samo novosazidano nego izvalio i rasturio i staro kamenje koje se još držalo pod zemljom.
Od mnogih njegovih spisa sačuvana je njegova katihetika, delo koje potvrđuje veru i praksu pravoslavlja do dana današnjega. Ovaj svetitelj je, prema hrišćanskom verovanju, bio neobičan arhipastir i veliki podvižnik. Bio je krotak, smeran, sav ispošten i u licu bled.
Svaki hrišćanin će na ovaj dan da se posveti ozbiljnoj molitvi i da rešenje svojih problema nađe u veri.
(Espreso/Stil)