Istraga ukrajinske obaveštajne službe pokazala je da su iranski dronovi, koje Rusija koristi za napad na Ukrajinu, napravljeni uglavnom od američkih i evropskih delova.
Prema izveštaju, koji je video The Wall Street Journal, polovinu od 200 tehničkih komponenti iranskog drona proizvele su američke kompanije, a skoro trećinu japanske kompanije.
Ovo otkriće je usledilo nakon što je ukrajinska vojska oborila nekoliko dronova, uključujući iranski dron Mohadžer-6 koji su ukrajinski agenti hakovali u letu i uspeli u tome da sleti netaknut.
Komponente, koje je identifikovala ukrajinska vojna obaveštajna služba, proverila je Nezavisna komisija za borbu protiv korupcije (NAKO), neprofitna organizacija sa sedištem u Kijevu koja je pregledala dron. NAKO je pokazao svoj izveštaj VSJ.
Rezultati istrage su posebno zabrinjavajući jer je Iran poslednjih godina pod strogim sankcijama uvedenim zbog svog nuklearnog programa. Američke sankcije uvedene celokupnoj iranskoj ekonomiji delimično su imale za cilj da odseku zemlju od međunarodnog finansiranja i trgovine potrebnih za finansiranje i razvoj vojske, uključujući dronove.
Slično tome, zabrane izvoza komponenti koje bi se mogle koristiti za razvoj i proizvodnju modernog oružja, koje su na snazi u SAD i Evropi, osmišljene su da spreče Iran, Rusiju i druge zemlje da iskoriste zapadnu tehničku ekspertizu.
Konkretno, servomotore u Mohadžer-6, koji omogućavaju operaterima da manevrišu dronom, proizvela je japanska kompanija Tonegava-Seiko, prema dokumentima ukrajinske obaveštajne službe i izveštaju NAKO.
Mnoge druge elektronske komponente proizvode Infineon Technologies AG u nemačkom vlasništvu i Microchip Technologi iz Arizone, dva najveća svetska proizvođača čipova. A teleskopsko infracrveno sočivo visoke rezolucije koje se koristi u Mohajer-6 za nadzor i ciljanje izgleda identično modelu izraelske kompanije Ophir Optronics Solutions.
Kako su Iranci dobili delove?
Kompanije su saopštile da istražuju nalaze, ali su upozorile da identifikacija porekla određene komponente može biti teška, čak i za kompaniju koja je proizvodi. Na primer, ukrajinski obaveštajci su sumnjali da je infracrvenu kameru proizvela Sierra-Olimpic Technologies, kompanija sa sedištem u Oregonu koja koristi Ophir sočiva, navodi se u izveštaju.
Ali Kris Džonston, osnivač i izvršni direktor Sierra-Olimpic-a, rekao je nakon pregleda fotografija da su neki delovi kamere isti, ali da su drugi različiti, sugerišući da nije došao iz njegove kompanije.
Iranci su uspeli da nabave delove zapadnih vojnih aviona oborenih u Iraku i Avganistanu ili od posrednika. “Rupe u zakonu prvenstveno koriste loši akteri koji odbijaju da se pridržavaju zakona o izvozu SAD”, rekao je Džonston. Analitičari takođe upozoravaju da su SAD uvele sankcije Iranu, ali mnoge druge vlade nisu.
Komponente zapadne proizvodnje naglašavaju poteškoće koje vlasti imaju u pokušaju da zaustave iranske isporuke dronova. Mnogi delovi nisu pod kontrolom izvoza i lako se mogu kupiti na mreži i poslati u Iran preko drugih zemalja koje privlače manje pažnje.
Ovakvi pretovari su kršenje zakona, ali ih je teško sprečiti. Ministarstvo finansija SAD je u utorak sankcionisalo nekoliko kompanija i pojedinaca iz Irana, Rusije i Ujedinjenih Arapskih Emirata za koje veruju da su odgovorni za proizvodnju i transfer iranskih dronova koje Rusija koristi u Ukrajini.
“Prioritet je razumevanje kako strani delovi završavaju u iranskim dronovima”, rekao je Dejvid Olbrajt, osnivač vašingtonskog Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost, koji je prošlog meseca objavio sopstvenu analizu iranskih dronova.
U izveštaju instituta se navodi da pored zapadnih komponenti, postoje i dokazi da kineske kompanije možda isporučuju Iranu kopije zapadne robe za proizvodnju borbenih dronova.
Američka savezna agencija odgovorna za sprovođenje kontrole izvoza, Biro za industriju i bezbednost Ministarstva trgovine, pokrenula je istragu o delovima zapadnog porekla koji su završili u iranskim bespilotnim letelicama.
Džejms Rodžers, vanredni profesor ratnih studija na Univerzitetu Južne Danske, veruje da je vreme da UN razviju nova pravila za sprečavanje širenja tehnologije dronova. “Ovo je globalni problem i zahteva globalno rešenje”, zaključuje Rodžers.
(Izvor: Mondo / Jutarnji list)