Dušan je bio strog gazda. Svi smo stajali mirno kada bi se on pojavio. To su reči N. K., jednog od stotinu radnika koji su u periodu od aprila do kraja novembra 1999. zidali čuveno zdanje u Zemunu.
– Kada smo došli na gradilište, radili su se temelji. Bilo je razmeravanje terena i vidim ja tako jednu rupu. Duboka tri metra. Pitao sam šta je to, a čujem „tu će da biju“. Betonirano i nema ničega. Može da se spusti samo merdevinama. Možda se neko i šalio, ali ono što smo videli, i strah i ćutanje, kao i batine, nije bilo naivno, niti smešno – priča N. K. koji je želeo da ostane anoniman.
Zapošljavao zemljake
Kako kaže, batinanje u pomenutoj rupi nije imao prilike da vidi, ali je uskoro video kako biju čoveka na ulici.
– Tukli su ga Duletovi ljudi jer nije hteo da proda neku kućicu u komšiluku. I nije on jedini dobio batine. Bio je tu jedan preduzimač, koji je u ulici ispod pravio zgradu. Trebali su mu radnici. Platio je duplo, samo da rade kod njega. A onda se pojavio Spasojević. Pitao je gde su ljudi i otišao do susednog gradilišta. I taj je dobio takve batine da je unakažen, a radnici su se vratili odmah – priča N. K.
Na pitanje kako se uopšte našao među ljudima koje je angažovao Dušan Spasojević, zvani Šiptar, on objašnjava da su svemu kumovale zemljačke veze.
– Kada je počela da se gradi Šilerova, pozvao me je stric, koji je sada pokojni, Dušan K., koji je bio građevinac. Poznavao je Spasojevića jer su zemljaci, iz okoline Leskovca. Svi građevinci su u početku bili „zemljaci“, tako su se i zvali. Nisam imao posla i stric me je zvao da dođem na gradilište. On je bio tesar i istovremeno i kao nadzornik – priča N. K.
Šamar za svaku grešku
Svoj prvi susret izbliza sa poslodavcem, odnosno čovekom koji će 2003. organizovati ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, N. K. potanko opisuje.
– Sećam se da je nosio uvek bleštave, nove patike, i kožnu jaknu. Svi smo stajali u stavu mirno kad se pojavi. Mi radnici smo se hranili u kafani u blizini. Gazdarica je bila Marija, zapamtio sam joj ime, jer me je zbog nje duša zabolela. Radnici su se požalili Duletu da je hrana loša. Jednog dana mi tako jedemo i on ulazi, prilazi mom stricu, uzima njegovu kašiku i proba. Odmah je otišao do Marije, i udario joj strašan šamar! Od tada, hrana je bila sasvim drugačija – kaže N. K.
Svi da gledaju svoja posla
Kako kaže, jedna grupa radnika je radila temelje, a druga je bila zadužena za deo sa bazenom. Kontakte nisu imali međusobno, već je svako morao da radi i da gleda svoja posla.
– Bio je jedan njegov čovek koji nam je isplaćivao pare. Davali su nam dolare. I jednom deo radnika dobije lažne dolare. Kada je saznao, Dušan je pare zamenio, a tog čoveka koji je pare delio više nismo videli. Svi smo bili u strahu od Spasojevića, ali je on, činjenica, imao poštovanja prema mom stricu. Zvao ga je „majstore“ – kaže N. K.
Pustio krv da zalije temelje
On prepričava i kako su rađeni temelji.
– Dule je zvao mog strica i popa. Pitao je da li se stavlja zlato u temelj. Na kraju su zaklali prase, jer je, prema običajima iz našeg kraja, dobro da se u gradnji kuće pusti krv da zalije temelj. Tako je prase zaklano. Temelji osveštani. Posle je ispečeno i pojedeno. Spasojević je poštovao crkvu i nije smelo da se radi kada je crveno slovo. A da li su zlato neko stavili, ne znam – priseća se N. K.
Vođa najozloglašenijeg klana u istoriji srpskog podzemlja ubijen je u policijskoj akciji zajedno sa Miletom Lukovićem Kumom.
Vođe zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum u Šilerovoj podigli su tri objekta od gotovo 1.500 kvadratnih metara, sa bazenom 24,8 puta 12,4 metara na placu površine 40 puta 65 metara, opasnim sa bedemom visokim četiri metra.
Vođe klana su u izgradnju zdanja i materijal uložili najmanje osam miliona evra. Njihova tvrđava u Šilerovoj srušena je i praktično sravnjena sa zemljom u vreme policijske akcije „Sablja“ 2003. nakon Đinđićevog ubistva.
(Izvor: Kurir)