Stručnjaci sa prestižnog američkog univerziteta objasnili su s kakvim bi se posledicama suočilo čovečanstvo u slučaju da dođe do upotrebe nukelarnog naoružanja.
Oko dve trećine sveta, dakle skoro pet milijardi ljudi, moglo bi da umre od gladi u slučaju nuklearnog rata između Rusije i Sjedinjenih Država, pokazalo je istraživanje Univerziteta Rutgers.
Nuklearni sukob bi doveo do katastrofalnih poremećaja u snabdevanju hranom, jer zbog gareži i otrovnog pepela koji blokiraju sunčevu svetlost mogu da uvenu usevi širom sveta, napisali su istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Nature Food.
Čak i nuklearni rat manjeg obima, na primer između Pakistana i Indije, uništio bi zalihe hrane, smanjio globalnu proizvodnju za sedam odsto u roku od pet godina i ubio do 2,5 milijarde ljudi. Nesigurnost prehrane u ovim slučajevima bila bi smrtonosnija od nuklearnih eksplozija, predviđa studija.
Bilo bi uništeno 90 odsto hrane
“Podaci nam govore jednu stvar: moramo sprečiti da se nuklearni rat ikada dogodi”, rekao je klimatski naučnik Alan Robok, koautor studije. Takođe, istraživači su ispitali kako kretanje vetra može da širi dim i vatru nakon nuklearnih napada iznad velikih izvoznika hrane kao što su Sjedinjene Države i Kina.
Nedostatak sunčeve svetlosti bi po ovom scenariju uništio žetvu i mogao bi da za devedeset odsto obori uzgoj domaćih životinja, ribarstvo i poljoprivredne useve širom sveta u roku od četiri godine od prestanka sukoba.
Nuklearni rat bi pojačao postojeće probleme vezane za prehranu stanovništa u velikom delu planete. Klimatske promene, rat u Ukrajini i pandemija koronavirusa već su ozbiljno poremetili globalnu proizvodnju hrane. Rekordnih 345 miliona ljudi širom sveta suočava se sa glađu, što je povećanje od skoro 200 miliona u poređenju sa nivoom pre pandemije, prema Svetskom programu za hranu.
Treba da pređemo na insekte i mikroalge
Kao odgovor, zemlje poput Indije i Malezije imaju ograničen izvoz pšenice i piletine. Strah od globalnog sukoba – bez obzira na to da li bi nuklearno oružje moglo biti uključeno – i nesigurnost na tržištu hrane mogli bi navesti mnoge zemlje da još više ograniče izvoz ili gomilaju zalihe hrane, prenosi Vašington Post.
“Psihološki uticaj može biti veći od stvarne štete”, rekao je Vilijam Čen, profesor nauke o hrani na Singapurskom tehnološkom univerzitetu Naniang i direktor vladinog programa za bezbednost hrane.
Kako bi se pripremile za veću globalnu nestabilnost, dodao je on, mnoge zemlje se moraju udaljiti od tradicionalne poljoprivrede i diversifikovati svoje izvore hrane. Uzgoj pečuraka, uzgoj poljoprivrednih kultura u zatvorenom prostoru i proizvodnja jestivih insekata ili hrane od mikroalgi mogu pružiti alternativu, smatra Čen.
“Ovo ne zahteva toliko prostora. Mogu se uzgajati u vašoj kuhinji, u podzemnom prostoru i manje se oslanjati na okruženje izloženo nuklearnom ratu”, konstatovao je stručnjak za hranu.
(Izvor: Mondo)