Deca se ponekad bezobrazno ponašaju, te roditelj treba da stavi do znanja da su određeni postupci loši i nedopustivi. S druge strane, ponekad se deca loše ponašaju iako znaju da je to loše, jer se zapravo bore sa svojim emocijama i željom da isprate roditelje.
U tom slučaju podučavanje o ponašanju ne pomaže, jer dete te lekcije već zna.
„Tada mu je potrebna emocionalna pomoć pre nego što prestane s lošim ponašanjem“, objašnjava dečji psiholog Laura Markham koja je podelila nekoliko korisnih primera i saveta za roditelje na svojoj stranici Aha!Parenting.
„Ne možete dete sprečiti da se ponekad loše ponaša, ali možete ga naučiti važne životne lekcije. A istovremeno dajete mu do znanja da ga razumete“, ističe dr. Laura Markham.
Deci je važno objasniti, a ne samo reći ‘Ne’, ‘Ne smeš’, ‘Moraš. Tako ćete im pomoći da shvate zašto neke stvari ne smeju da rade i da to što su se loše ponašala – ne znači da su loši kao osobe.
Dete zapravo želi da sarađuje, ako kao roditelj imate dobar pristup. Deci roditelji moraju biti oslonac i lideri, a istovremeno i prijatelji koji će ih rado saslušati i biti dobar uzor.
Postavite detetu granice tako da shvati
Iako su granice postavljene, i dalje je važno da razumete dečju perspektivu. Ako mu na loše ponašanje nešto podviknete, nećete doprineti boljem ponašanju svog mališana.
Umesto toga, duboko udahnite, budite svesni detetove perspektive, postavite granice i preusmerite njegov impuls u prihvatljivo ponašanje.
Nekoliko primera razgovora s detetom:
‘To izgleda zabavno! Ali, opasno je jer su kocke tvrde i nisu za bacanje… Možeš bacati svoje plišane igračke ili, možeš izaći u dvorište i bacati loptu.’
‘Da, to izgleda kao jako zabavan avion, ali danas ne kupujemo igračke za tebe. Znam da ti je teško. Ako ti je to previše teško, morćemo izaći iz radnje i kupiti poklon za tvog brata sledeće nedelje.
‘Znam, ti voliš svoju sestru i ona voli tebe. Ali, i ona mora da odluči želi li da je grliš. Možeš li je pitati pre nego što je zagrliš?’
‘Pravilo je ne vrištati u automobilu, jer samo tako mogu sigurno voziti. Čujem da si vrlo besan i želim da čujem zašto, ali glasom uz koji mogu da slušam. Možeš li da prestaneš da vrištiš, ili ja trebam zaustaviti auto?’
Šta dete tako uči?
‘Kada mi mama i tata kažu da nešto prestanem da radim, oni to i misle. Ali, oni uvek razumeju zašto sam to radio pa se ne osećam kao loša osoba.’
‘Ne moram da vičem i divljam. Moji roditelji me uvek slušaju.’
Prepoznajte njegova osećanja dok postavljate granice
Vikanje tipa: ‘Rekla sam da prestaneš da se igraš i uđeš u kadu! Koliko puta to moram da ponavljam?’, uči dete da ne mislite ozbiljno sve dok ne povisite glas. Time sigurno nećete pomoći u razvoju samodiscipline, jer se dete neće odreći onoga što trenutno radi, već je to prisiljeno od strane roditelja. Deca treba da se osete shvaćenim pre nego što mogu da slede postavljene granice.
Umesto vikanja, promenite pristup, na primer: ‘Čujem te, ne želiš da se kupaš… Teško je prestati se igrati… Kladim se da, kada odrasteš, nikada se nećeš prestati igrati, igraćeš se celu noć svake večeri, zar ne? Verovatno nikada nećeš ni ići u krevet! Evo, idemo leteti avionom do kade.’
Šta dete tako uči?
‘Ne dobijem uvek ono što želim, ali dobijam nešto bolje – roditelja koji me razume, bez obzira na sve.’
‘Vredno je odustati od onoga što želim, zbog onoga što želim više – tog toplog odnosa s roditeljem.’
Pomozite mu u smirivanju emocija
Kada su ljudi preplavljeni emocijama, teško je učiti. Pomozite svom detetu u smirivanju emocija pre nego što poželite nešto da ga naučite. Većina roditelja u takvim, turbulentnim situacijama bi najradije detetu rekla:
‘Idi u svoju sobu i ostani tamo dok ne budeš mogla sa mnom da razgovaraš uljudnim tonom. Međutim, to mališane samo uči da se moraju sami da se nose sa svojim snažnim, zastrašujućim emocijama.
Umesto toga pokušajte ovako: ‘Eto! Znaš da u porodici jedni s drugima razgovaramo s poštovanjem. Mora da si jako uzrujan kada tako razgovaraš sa mnom. Šta se događa, mišiću moj?’
Šta dete tako uči?
‘Sigurno je pokazati roditeljima kada sam uzrujan. Oni me razumeju i pomažu mi.’
‘Osećanja nisu opasna i uvek imamo izbor kako ćemo se ponašati s njima.’
‘Moje reči imaju moć povrediti mamu i tatu, a ja to ne želim da uradim. Zahvalan sam mami što nije izgubila kontrolu kada sam bio toliko uzrujan. Pomogla mi je da se smirim.’
Podstaknite ga da popravi situaciju
Deca zapravo žele da znaju kako popraviti stvari kada zabrljaju. Naravno, ne dok su još u fazi divljanja. Ali, kada se smire, žele priliku da se iskupe, povrate dobra osećanja prema sebi, žele da poprave odnose, uostalom kao i svi mi odrasli.
Većina roditelja misli da bi trebalo reći:
‘Odmah se izvini bratu’, ali to je pogrešno jer je ponižavajuće i stvara otpor u detetu da odnos popravi.
Umesto toga, kada se smiri, recite ovako:
‘Tvoj brat se jako uzrujao kada si srušio njegov toranj… Pitam se šta možeš da uradiš kako bi popravio odnos s njim?