Stanko iz Leskovca oživeo je na svojoj sahrani, a ljudi su 10 godina pričali ovom slučaju.
Stanko je čovek koji je umro i oživeo neposredno pre polaganja u raku, a u tom periodu od svoje „smrti“ do buđenja video je, kaže, mnogo toga…
Svoju priču počinje sećanjima iz detinjstva, živelo se siromašno, u bedi, s ocem koji je radio najteže poslove samo da ih prehrani, kao i majka koja je teško nadničila. Prva četiri razreda završio je u seoskoj školi a ostale u Vučju gde je do škole pešačio i po 10 kilometara po smetovima i jakoj zimi. Završio je Srednju hemijsku i zaposlio se u leskovačkoj fabrici lekova „Zdravlje“ posle čega je dobio Titovu stipendiju i otišao u Novi Sad na vatrogasnu obuku.
Mi mislimo da ogovaranje nije ništa, a nije tako…
Stanko je ispričao i da olako uzimamo to ogovaranje, a nije tako… Vidi kakav je čupav, kakav je ovaj, ne vredi ništa… Ko smo mi da sudimo, mi tako preuzimamo Božji sud a to nije naš posao, kaže Stanko.
– S majkom sam odmalena odlazio u crkvu, vodila je i mene i brata i držala nas odmalena u hrišćanstvu, da se držimo božjih zapovesti, da ne lažemo, da ne krademo, bez obzira što smo imali teškoća jer nismo imali ni da se prehranimo, priča Stanko u suzama sećajući se koliko su bili siromašni, toliko da je pisao i crtao, a voleo je da crta, na hartiji od džakova koju mu je majka davala kad potroši brašno.
Kaže, majka ga je prvi put u crkvu odvela sa 5 godina i tad se isprepadao od crkvi i ikona ali joj je ipak tražio da ga ponovo vodi.
Noć kad sam umro
Taj događaj se, kaže Stanko, desio 22. novembra 1989. godine. – Mi slavimo slavu Aranđelovdan, živeli smo tada kao podstanari nadomak Leskovca jer nam je gazda u gradu dao otkaz, pa žena, ja i starija devojčica nismo imali kud nego tu dok se ne snađemo i nađemo novi stan. Otišli smo u taj stan i žena mi je bila trudna s drugom ćerkom, dva meseca pred porođaj.
Tu noć doživeo sam čudo, legli smo rano i u toku noći čujem glas koji me poziva i kaže: Stanko, ustani! A kad sam otvorio oči video sam u sobi svetlost toliko jaku kao da je sto sunca sišlo a bila je noć, video sam i sebe i iz tog svetla se pojavljuje Gospod Isus Hristos… Video sam svoje telo kako leži pored moje žene u krevetu…
Svi su pobegli kad sam oživeo, a evo šta je rekao sveštenik
Na pitanje kako su reagovali ljudi koji su mu došli na sahranu, on je rekao da su se naravno uplašili, počeli da beže kad je mrtvac počeo da vaskrsava… U tom trenutku sveštenik koji treba da dovrši opelo kaže: Jesi se predomislio? Stanko kaže da se sveštenik nije uplašio jer mu to nije prvi slučaj da je neko mrtav oživeo, bilo ih je mnogo…
– Hristos mi onda kaže: Stanko, idemo… Uplašio sam se i rekao mu ko ste vi, kuda idemo, a on je rekao ja sam tvoj Gospod i prošli smo kroz zid, ne kroz vrata nego kroz zid, vidno potresen priča Stanko.
Čim sam ugledao Gospoda, ja više nisam imao svoju volju, samo sam prošao kroz zid sa njim, lebdeli smo, ne dodirujemo zemlju…
– Krenuli smo i ispod dole video sam reku kao moja Vlasina, proplanke što me podsetilo kad sam bio dete govedarčić, čuvao stoku, tu sam ugledao merdevine spuštene od neba do zemlje, njima se penje Gospod, ja za njim, a mene sa strane za ruke i noge hvataju demoni, urliču, vrište, a dole ambis, pakao, demoni se cerekaju, smeju, vatra im izlazi iz očiju i usta, tu sekire, koplja, srpovi, sve čime mogu da me dohvate… Ali Gospod je napravio krst i svi popadaše dole, prošao sam razne kapije a kad smo došli do nebeskog svoda ugledao sam kapiju za raj…
– Sve vreme bio sam nag ali kao anđeo, bez pola, a Gospod je nosio beli ogrtač. A napred i pozadi bleštao je krst u koji ne može da se gleda koliko je isijavao svetlost… I onda mi on kaže: Stanko, ovo je Božji raj, razgledaj, video sam Svetog Oca Nikolaja, Svetog arhangela Mihaila, Svetog Đorđa, anđele, i mnoge druge svetitelje čija imena tad nisam ni znao jer sam u to vreme samo pomalo čitao Sveto pismo, drugo nisam ništa znao… Osetio sam mir, video sam ljude koje sam znao iz detinjstva, video sam druga iz osnovne škole koji je poginuo ali nije mi dato bilo da s njim razgovaram i puno mladih dečaka i devojčica na zelenoj travi, među drvećem…
(Stil)