Srpski pilot je u stranom avionu preletao Srbiju i suze su mu krenule, a onda se obratio kontroli leta: Dobro veče, Beograde! Reakcija sa druge strane prepričava se 20 GODINA

FOTO ILUSTRACIJA: PIXABAY

Nostalgija koja nastupi unutar čoveka kada posle duže vremena po prvi put vidi svoju domovinu ili oseti njen vazduh, gotovo nikada nije lako objašnjiva. Upravo jedna takva priča koju je dobio naš pilot, poznati novinar i didžej Zoran Modli od pilota srpskog porekla koji je posle dužeg vremena leteo nad Srbijom, mnogima je naterala suze na oči.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Aleksandar Jovanović iz Mladenovca, tada pilot kompanije “Kargoluks” iz Luksemburga, poslao je 2000. godine pismo Zoranu Modliju, u kojem je opisao svoje uzbuđenje, te i razgovor sa kontrolom letenja u Beogradu, kada se tokom leta na relaciji Luksemburg – Abu Dabi, našao nad teritorijom Srbije. Modli je ovo pismo prvobitno pročitao tokom emitovanja emisije ZAIR iste godine, da bi se prošle ono našlo i na njegovom blogu, Modli.

Sadržaj vam prenosimo u celosti.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

-Zdravo gospodine Modli,

Noćas sam preleteo preko moje Srbije. Dvanaestog marta ujutro u 01:03 bio sam tačno iznad Mladenovca. Na visini od 33.000 stopa. Ti znaš i možeš da zamisliš kako je lepa moja Šumadija sa 10.000 metara visine. Preko Beograda, Mladenovca, Kragujevca i Niša, prema Sofiji. Letim po svim kontinentima sveta, ali samo moji srpski gradovi sjaje u noći toplinom koja može moje srce da ugreje. Osećao sam se veličanstveno. Frekvencija 123.775. Rekao sam:

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

“Dobro veče vam želim, Beograde i puno pozdrava, Cargolux 794, visina 33.000 stopa, kurs ka Beogradu.”

Kontrolor je bio zbunjen i nije znao šta da mi kaže. Očekivao je strani avion koji se obraća na engleskom jeziku. Na njegovo iznenađenje, to je bio Srbin u “boingu” 747-400 koji prvi put u svome životu vidi svoju otadžbinu sa samo moga, srpskog neba. Moje nebo miriše lepše nego bilo šta na ovome svetu. Moje nebo, moja prošlost, prokleta srpska dušo, prokleti živote. Luxemburg–Abu Dabi, prvi put u mom tridesetdrugom letu prelećem moju malu otadžbinu za 20 minuta, moje korenove, moje nasleđe i kulturu, moju ogromnu Srbiju, moju nadu. Kontrolor mi odgovara:

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

“Dobro veče, Cargolux 794, ko ste vi gospodine?”

Ja mu se predstavljam punim imenom i poreklom, a on kaže, “Želim ti, zemljače, da još 30 godina letiš uspešno iznad srpskog neba, živ bio.”

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Krišom sam plakao u noći da moj kolega ništa ne primeti. Šta on zna šta je Srbin, srpska duša, ljubav prema napuštenoj zemlji, slomljeno srce siromašne šumadijske duše, koja svoje korenove nikako ne može da zaboravi i koja nosi večne bolove u grudima od onoga dana kada je ognjište napušteno, prokleti živote. Ovu noć neću nikada zaboraviti. Moja Srbija, veličanstvena u noći, obasjava nebo kao da je pun mesec, kao da je dan, a ja prepoznajem gradove i sela kao da već po stoti put letim preko svoje kolevke. Ne treba mi dan da bih video reke, planine, kotline i srpske ravnice. Osećam moju Moravu kako pulsira u svom koritu. Vidim Avalu, mirišem Kosmaj, Zlatibor mi se smeje u lice, zemljo moja. Srpsko proleće miriše.

Moje srce želi napolje iz grudi. Nisam bio spreman na ovu eksploziju osećanja i emocija. Prokleta slovenska duša me muči i ne da mi mira u ovoj noći. Podseća me koliko ljubavi je u stanju da akumulira i reprodukuje u onim momentima kada smo ranjivi i slabi. Ipak sam zbog toga srećan, jer to me razlikuje od ostalih Evropljana. Još uvek sam u stanju da patim i plačem kada mi je do toga. To je naša snaga. Mi nismo zbog toga slabi, mi smo žive duše sa svim vrlinama i manama. Mi znamo da nosimo naše bolove i radosti na našem bedru. To nas čini jačim u poređenju sa ostalim svetom.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Abu Dabi, 12. marta 2000. u dva sata i 15 minuta posle ponoći. Aleksandar Jovanović -stajalo je u pismu.

Iako je prošlo mnogo godina od tada, ova priča je ponovo aktuelna na društvenim mrežama. Jer, iako se izgledi gradova i sela menjaju, jedna stvar uvek ostaje ista. A to je ljubav i osećaj nostalgije prema domovini i kući, kada smo negde, tamo daleko, što se u narodu kaže “u tuđini”.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Beograd.in, vaš neiscrpni izvor fascinantnih priča, čudnih zanimljivosti i neotkrivenih bisera širom Srbije, regiona i sveta! Zavirite u skrivene kutke Srbije, otkrijte njene tajne i uronite u njenu magičnu atmosferu. Beograd.in donosi sve što vam je potrebno da doživite Srbiju na najuzbudljiviji način. Otkrivajte, upoznajte i zaljubite se u Srbiju kroz naše nesvakidašnje priče i zanimljivosti koje će vas obogatiti iz dana u dan. Posetite nas na Beograd.in i pridružite se avanturi koja će vas ostaviti bez daha!