U jednom od svojih poslednjih intervjua za „Novosti“ govorio je o NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije, u vreme kada je bio načelnik Generalštaba.
„Namera NATO, od početka bombardovanja naše zemlje 1999, u stvari je bila da preko zverskih ubijanja civila, bacanja bombi na zgrade, bolnice, vozove, autobuse, slomi otpor naše vojske“, rekao je u tom intervjuu general Dragoljub Ojdanić.
„Nisu to bile nikakve, kako su ih oni nazivali, kolateralne štete. Mi smo zato i pristali na njihov ultimatum, kako bismo sprečili dalja zverstva i ratne zločine nad decom, ženama, starcima“, naveo je Ojdanić i dodao:
„Vojnički smo mogli još da izdržimo, ali oni i nisu nameravali da ratuju sa vojskom, nego sa civilima i da ruše infrastrukturu, da ‘sruše’ naš hrabri otpor“.
Ovako, za „Novosti“, general Dragoljub Ojdanić, je započinje priču o nacionalnoj drami koja se odigravala juna 1999, kada je Beograd posle tromesečnog bombardovanja, pristao na uslove „primirja“ sa NATO.
General Ojdanić, koji je tokom bombardovanja bio načelnik Generalštaba, nerado je govorio za novine.
Ruski general Leonid Gregorijevič Ivašov je u knjizi „Skok na Slatinu“ pričao i o izdaji glavnog ruskog pregovarača, Viktora Černomirdina, tokom razgovora o uspostavljanju mira nakon NATO bombardovanja.
„Tom drugom sastanku, 3. juna 1999, Martija Ahtisarija, Viktora Černomirdina i Slobodana Miloševića, prisustvovao sam i ja kao načelnik štaba Vrhovne komande. Sećam se, Finac je iz unutrašnjeg džepa sakoa izvukao dokument zgužvan u ‘loptu’ i nazivajući ga ‘papirom’ rekao da je na nama da ga usvojimo ili odbijemo bez diskusije. Da bi pojačao svoje reči, snažno je udario rukom po stolu, rekavši da će Beograd biti kao tepsija ako odbijemo taj, navodno sa Rusijom usaglašen plan“, prisećao se general Ojdanić.
„Nije nam dozvoljeno da išta kažemo, ali ‘govorile’ su naše oči. One su bile pune suza. General Ivašov plakao je kao kiša“, pričao je on.
Prema Ivašovu, Černomirdin je iz Moskve u Bon 1. juna 1999. na razgovore sa Strobom Talbotom i Martijem Ahtisarijem otputovao sa jednim nacrtom sporazuma o miru koji su Rusi usaglasili sa američkim generalima Kejsijem i Fogelsongom.
Prvog dana preciziranja dokumenta zastupao je „moskovske smernice“, da bi iza ponoći veći deo svoje delegacije „poslao na spavanje“ i ostao sam sa američkim diplomatom. Kada je isto jutro iz Bona došao u Beograd i seo sa Miloševićem, svrstao se pod „zastavu Ahtisarija i NATO“ zaboravljajući dogovore u Moskvi.
„Sećam se da smo imali informacije sa ruske strane da je NATO komanda tokom usaglašavanja mirovnog dogovora pristala da razmesti trupe na teritoriji KiM do 50 kilometara od granica Makedonije i Albanije ka Srbiji. Oko 50 odsto snaga naše vojske trebalo je da ostane u južnoj pokrajini, a predviđeno je da naši graničari i organi MUP nadgledaju povratak izbeglica iz Albanije na glavnim prelazima“, rekao je tada Ojdanić i dodao da su o tome bili spremni da pričaju sa Ahtisarijem i Černomirdinom, ali da su im oni ispostavili ultimatum.
Šok na srpskoj strani koji je zavladao pošto su Ahtisari i Černomirdin izneli „nova rešenja“. Milošević je tražio da se izjasni Skupština Jugoslavije, a na zajedničkoj konferenciji za novinare Ahtisari je nadobudno rekao kako je dogovoreno i da se procesuiraju svi za koje se utvrdi da su počinili zločine nad Albancima u ratu, uključujući i najviše vojne i političke funkcionere.
„Naravno da sam znao da kada govori o kažnjavanju najviših vojnih i državnih funkcionera, Ahtisari, praktično, meni preti Hagom. Nije mi bilo stalo tada, imao sam većih briga“, rekao je u jednom od svojih poslednjih intervjua za „Novosti“ general Ojdanić.
Dodao je da je odluka da se potpiše plan doneta jer je, ipak, garantovala suverentitet i teritorijalni integritet zemlje. Skupština je glasala i svi su bili za, sem radikala. Nažalost, opet smo bili prevareni, konstatovao je tom prilikom general.
Dok se prisećao ratnih dana, general je uzdisao i sa knedlom u grlu pričao kako je svakog jutra u devet sati imao brifing sa predsednikom Miloševićem i da je on uvek uredno i tačno bio informisan o stanju na bojnom bolju. Svi izveštaji jedinica sa terena bili su prezentovani predsedniku.
„Predsednika sam vojnički izveštavao ‘kako stojimo’, trudeći se da ostanem realan. Sloba nikad nije zapisivao, ali je pamtio kao kompjuter. Ukratko, oni su bili vojnički mnogo jači, ali je naš moral bio daleko veći. Da li bi nas ‘rasturili’ da smo nastavili rat i odbili Ahtisarija? Pa verovatno da“, priznao je tada Dragoljub Ojdanić.
Haški tribunal je generala Ojdanića osudio na 15 godina zatvora, a odležao je 11,5 godina.
Dragoljub Ojdanić bio je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije u periodu od 1998. do aprila 2000. godine, a tokom 2000. godine ministar odbrane Savezne Republike Jugoslavije.
General Ojdanić je preminuo juče u 80. godini na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu posle 11 dana borbe.
„Bili smo na Zlatiboru, a on je, zbog infarkta u mozgu kako su mi objasnili lekari, pao niz stepenice na betonski podest“, rekla je supruga generala Ljubina Ojdanić i dodala da je na VMA operisan, ali da se „krvarenje u mozgu nastavilo“.
(Izvor: Mondo)