Sergej Mavrodi ostaće upamćen u istoriji kao jedan od najvećih prevaranata svih vremena. Gazda Jezda i Dafina su male bebe za njega. Ovaj talentovani matematičar stvorio je piramidalnu šemu koja mu je omogućila da dnevno zarađuje i do 50 miliona dolara.
Tokom dvadesetog veka bilo je bezbroj pokušaja finansijskih prevara širom sveta. Kako je vreme prolazilo, ovi prevaranti su postajali sve domišljatiji u svojim šemama, ali jedan od njih mogao bi da bude kandidat za „zlatnu medalju“ kad je reč o razvoju najsloženije Poncijeve šeme koju je svet ikada video, dovevši preko 30 miliona ljudi do bankrota za samno nekoliko godina. Reč je o ruskom poslovnom prevarantu epskih dimenzija Sergeju Mavrodiju.
Sergej Mavrodi je rođen 1955. godine u Moskvi. Majka mu je bila Ruskinja, a otac grčko-ukrajinskog porekla. Od malih nogu je bio veoma dobar u matematici i odlučio je da se bavi finansijama. Sergej je bio prilično introvertan: nije voleo ljude i uvek se držao podalje od mase. Ono što je Sergej zaista voleo, bio je novac i nije mogao da ga se zasiti.
Godine 1983. uhapšen je zbog raznih finansijskih malverzacija dok je radio za malu firmu. Suma novca koju je tada proneverio bila je prilično skromna, pa je pušten posle 10 dana zatvora. Od tada je počeo da planira veliku prevaru po principu famozne Poncijeve šeme.
Godine 1989. godine, Sergej i njegov brat Vjačeslav Mavrodi, kao i Olga Meljnikova, osnovali su kompaniju MMM. Tri slova su preuzeta iz prezimena svakog osnivača. Kompanija je počela uvozom kompjutera i prilično dobro je poslovala u Rusiji u to vreme, posebno nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Međutim, Mavrodi nije mogao bez muljačine, pa je kompanija je 1992. optužena za utaju poreza što je dovelo do kolapsa finansijske podrške. Bez novčane podrške da nastavi trgovinu, kompanija je bila prinuđena da se prebaci u finansijski sektor pošto je Sergej bio dobro upoznat sa ovom industrijom.
Kompleksna prevarantska šema
Mavrodijeva firma je uradila nešto što je bilo novo u to vreme. Nudili su američke akcije ruskim investitorima. Međutim, ljudi nisu bili toliko zainteresovani za ovakva ulaganja. U decembru 1992. godine Sergej je takođe osnovao MMM-Invest, tzv. vaučer investicioni fond. Čak i sa ovim, kompanija nije imala mnogo uspeha.
Očajnički želeći da zaradi novac, pokrenuo je tzv. Poncijevu šemu u februaru 1994. obećavajući investitorima da će dobiti povraćaj na svoja ulaganja od tri hiljade odsto! Sa prvom sumom novca finansiranom iz šeme, kompanija je nastavila sa veoma agresivnom marketinškom kampanjom, kreirajući TV reklame u kojima su se pojavljivale slavne ličnosti koje je obožavalo rusko stanovništvo.
Još jedna veoma uspešna marketinška kampanja sprovedena iste godine bila je ponuda besplatnih karata za metro za stanovništvo Moskve tokom određenih državnih praznika. Odziv je bio neverovatan: milioni ljudi ne samo da su pohitali da ulože svoj novac u Mavrodijev posao, već su i preporučili ovakvo investiranje svojim prijateljima i poznanicima u zemljama širom sveta.
Nije mogao da prebroji zaradu
Poncijeva šema koju je stvorio bukvalno je eksplodirala, zarađujući milione dolara dnevno.
U intervjuu iz 2012. godine, Sergej je izjavio da je jednog dana zaradio 50 miliona dolara. Zarađivao je toliko da je mogao da napuni sobe, od poda do plafona, kešom.
Ova šema je postala toliko popularna da su se slične kompanije počele da niču širom sveta i primenjuju isti princip, a neke od njih čak su obećavale povrat od trideset hiljada odsto na uloženu sumu. Mnoge od ovih kompanija su međutim brzo zatvorene, jer je ovakvo poslovanje bilo nezakonito, ali ne i u Rusiji.
U to vreme Rusija nije imala nikakav zakon koji zabranjuje Poncijeve šeme, tako da su one bile potpuno legalne. Problem je bio u tome što takav zakon nije uveden, jer je Rusija još uvek bila u tranziciji od komunizma ka demokratskom društvu, plivajući u svakovrsnoj korupciji.
Neki od državnih organa bili su veoma zainteresovani za Mavordijevu šemu (čak su iz nje izvlačili korist za sebe), pa su se pobrinuli da se Sergeju ništa ne dogodi. Stanovništvo je, kao u slučaju Gazda Jezde i Dafine u Srbiji devedesetih, počelo da negoduje, jer nije dobijalo obećanu zaradu, kao ni povraćaj uloženog novca.
Pritisak se povećao kada su se dogodila brojna samoubistva, jer su ljudi bankrotirali ulažući svu svoju ušteđevinu u Mavrodijevu prevarantsku šemu. Ukupno 50 ljudi izvršilo je samoubistvo jer ih je ova šema dovela do bankrota. Međutim, mnogi pretpostavljaju da je ovaj broj barem duplo veći, pošto mnogo slučajeva dizanja ruke na sebe nije zvanično registrovano.
Obezbedio poslanički imunitet na prevaru
Do tog perioda, Sergej je zaradio preko 400 milijardi dolara. Iako je ono što je radio bilo “zakonito” u to vreme, lažno oglašavanje nije. Pošto su neki privatni istražitelji počeli da istražuju slučaj, Sergej je znao da će oni otkriti šta se zaista dešava, pa je odlučio da iskoristi svoje nove političke veze i stekne imunitet od krivičnog gonjenja izborom za poslanika u novoj Državnoj Dumi (donji dom Savezne skupštine Rusije).
Priča se da je čovek koga je on zamenio, Andrej Ajzderdžis, zapravo ubijen da bi se oslobodio prostor za Sergeja.
Godine 1997. je čak pokušao da se kandiduje za predsednika Rusije, ali je uhvaćen u pokušaju da falsifikuje glasove, pa je proteran sa političke scene. U međuvremenu, iste godine, MMM je proglasio bankrot i Sergej je pobegao sa novcem.
Godine 1998. Sergej je stavljen na međunarodnu poternicu Interpola, a 2003. je pronađen i uhapšen u Moskvi. Sudski proces protiv njega je trajao jako dugo, ali je 2007. godine osuđen za prevaru i osuđen na, pazite sad ovo – četiri godine zatvora!
Nastavio posao u Nigeriji
Logično bi bilo pomisliti da je ovo bio njegov kraj, barem u poslovnim smislu, ali kada je izašao iz zatvora, vratio je MMM u posao po istoj šemi, ali u Nigeriji. Ovog puta privukao je investitore iznevši im svoju viziju uništenja globalnog finansijskog sistema i obećavajući “samo” 30 odsto zarade za njihova ulaganja (nešto realnije, reklo bi se).
Šema je počela 2015. i trajala je do 2018. kada je Sergej preminuo u 62. godini usled srčanih problema. Za te tri godine uspeo je da prevari tri miliona ljudi za 10 milijardi dolara.
Mavrodi je organizovao najveću Poncijevu šemu ikada, ali ona nije mnogo poznata izvan granica Rusije.
Godine 2008. Mavrodi je objavio knjigu pod naslovom “Iskušenje” u kojoj je tačno objasnio (tj. pohvalio) šta je uradio i na koji način je manipulisao sistemom.
U Rusiji je 2011. snimljen i film zasnovan na životu i muljačinama Sergeja Mavrodija pod nazivom „The PiraMMMid“.
Kako funkcioniše Poncijeva šema
„Preduzetnik“ objavljuje da radi na veoma profitabilnom poslu koji garantuje visoke prihode i profite ali mu je potrebna pozajmica tj. gotovina. „Investitor“ A daje „Preduzetniku“ zajam od 1000 dolara sa rokom vraćanja od 90 dana i kamatom od 100 dolara koja se isplaćuje devedesetog dana.
Za vreme tih 90 dana „Preduzetnik“ nalazi nove „Investitore“ B i C obećavajući im isto. Na kraju perioda on „Investitoru“ nudi da mu vrati 1000 dolara i kamatu od 100, ali i da ne diže glavnicu, pa i kamatu nudeći ponovo iste odlične uslove.
Novac za tu namenu poseduje jer je dobio sredstva i od „Investitora“ B i C. Većina „Investitora“ se polakomi i ne podiže novac tj. reinvestira. Pojedinci koji ne veruju budu isplaćeni na licu mesta, od novca koji je dobio od drugih, i to podiže „rejting“ „Preduzetnika“ kao poslovne i ozbiljne osobe.
Broj „Investitora“ se povećava. Ova operacija traje jedno vreme i završava se tako što „Preduzetnik“ pobegne sa novcem ili objavi probleme u isplati ili bankrot, jer je došlo do poremećaja na „tržištu“ odakle je imao veliki prihod.
(Izvor: Mondo)