Hipertireoza je bolest štitnjače kod koje dolazi do preterane proizvodnje i lučenja hormona štitnjače T4 i T3.
Uzrok hipertireoze je, slično kao i kod hipotireoze, autoimuna bolest štitne žlezde (Basedovljeva bolest) kod koje, zbog još uvek nerazaašnjenih razloga, dolazi do stvaranja antitela na receptore za TSH u štitnoj žlezdi (Thyroid receptor autoantibody, TRA) koji vezivanjem na sam receptor dovode do nekontrolirane stimulacije ćelija štitnjače (tireocita) koje su u hiperstimulisanom stanju sposobne sintetisati i lučiti vrlo veliku količinu hormona. Šta bi vam lekar u četiri oka rekao o Hašimoto tireoiditisu?
Simptomi hipertireoze
Hipertireoza se češće javlja u dobi od 20-50 godina, a iz još uvek nejasnih razloga se oko 7 puta se češće javlja kod žena.
Hipertireozu karakteriše povišena vreednost hormona štitaste žlezde, što gotovo bez izuzetka vodi do simptoma hipermetabolizma, što podrazumeeva, ubrzan rad srca, anksioznost, tremor, nesanicu, gubitak telesne težine, ubrzanu probavu, ubrzane cikluse kod žena generativne dobi, a paradoksalno, može dovesti i do umora, najverovatnije zbog iscrpljivanja energetskih rezervi organizma.
Obzirom na sve navedene simptome, pacijentima u većini slučajeva vrlo brzo postaje izrazito teško da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Takođe, hipertireoza vrlo često dolazi s egzoftalmusom, izbočenjem očne jabučice. Egzoftalmus se javlja zbog hipertrofije mišića i masnog tkiva koje se nalazi iza očne jabučice, a kod hipertireoze je izazvano istim antitelima koja izazivaju i samu hipertireozu, TRA.
U prošlosti, pre nego što su nam bile dostupne metode određivanja nivoa hormona štitnjače u serumu, bilo je izrazito teško pravilno dijagnostifikovati i lečiti hipertireozu. U današnje vreme dijagnostika hipertireoze je značajno jednostavnija zbog dobre dostupnosti biomedicinskih analiza, tj. određivanja serumske vrednosti hormona štitaste žlezde (F)T3, (F)T4, tireostimulirajućeg hormona (TSH).
Hipotireoza – što je, koji su simptomi i kako se leči?
Već i određivanje vrednosti TSH u serumu je dovoljna za postavljanje sumnje na hipertireozu, obzirom da kod hipertireoze vrednost TSH pada na nulu, ali se u tom slučaju pretraga svakako mora dopuniti i određivanjem nivoa hormona štitne žleze, da se odredi nivo disfunkcije.
Ključna pretraga u dijagnostici štitnjače, koja daje konačan odgovor radi li se o hipertireozi ili o nekom drugom stanju koje dovodi do porasta nivoa hormona štitaste žlezde jeste scintigrafija štitnjače. Scintigrafija je s istorijskog gledišta bila prva, a dugo vremena i jedina dijagnostička metoda za oslikavanje štitnjače.
Pojavom ultrazvuka koji je značajno precizniji u oslikavanju strukture same štitnjače, scintigrafija jeposlednjih 30-ak godina zadržala deo značaja, kao jedina slikovna metoda koja može sa sigurnošću verifikovati uzrok pojačanog rada štitnjače.
Kako izgleda lečenje?
Lečenje hipertireoze se gotovo uvek započinje lekovima koje nazivamo tireostatici, koji blokiraju enzime koji ugrađuju jod u hormone štitaste žlezde. Na taj način lekovi imaju dvostruki učinak, snižavaju proizvodnju i lučenje hormona što ima neposredan terapijski učinak, dok usporavajući unos joda u štitnjaču najverovatnije na indirektan način smanjuje upalu, koja uopšte i generišesamu bolest.
Na takav način se kod velike većine pravilno određenom medikamentoznom terapijom hipertireoza može i izlečiti. Ipak, kod lečenja hipertireoze je izrazito važno relativno često kontrolisati nivo hormona štitnjače i precizno određivati dozu tireostatika, na neki način čak i predviđati tok bolesti u budućnosti.
Hipertireoza je izrazito nepredvidiva bolest i jedino se na takav način može kvalitetno lečiti pacijent. Ukoliko se pacijentu čak i malo duže nastavi propisivati puna doza tireostatika, vrlo često se desi da se funkcija štitnjače u potpunosti blokira i da bolesnik završi u teškoj, lekovima izazvanoj, hipotireozi. Cilj lečenja je dovesti funkciju štitnjače u normalu, postepeno snižavajući dozu leka, čime se u velikoj većini slučajeva može u potpunosti izlečiti bolest.
Čvorovi u štitastoj žlezdi – lekar objašnjava koji zahtevaju lečenje
Ipak, kod težih slučajeva hipertireozu treba lečiti hirurški ili terapijom zračenja radioaktivnim jodom. Obe navedene metode rezultiraju hipotireozom, tj. usporenom sintezom i lučenjem hormona štitnjače, ali se kod težih slučajeva hipertireoze smatra da je to bolje rešenje za bolesnika, jer se hipotireoza, u poređenju s težim oblicima hipertireoze, značajno jednostavnije i uspešnije leči.
Šta u trudnoći?
Lečenje hipertireoze tokom trudnoće je ipak nešto složenije. Tireostatici koji su u gotovo svim slučajevima lek izbora u lečenju hipertireoze, ulaze u fetalni krvotok preko placente, a u literaturi je opisano da mogu blokirati razvoj štitaste žlezde ploda. Zbog toga se tokom trudnoće hipertireoza leči drugom vrtom lekova, koji ipak u značajno manjoj meri prelaze u fetalni krvotok.
Hipertireoza, ukoliko se leči na pravilan način, u pravilu ne donosi veći rizik neželjenog ishoda trudnoće. Naprotiv, iz kliničke prakse znamo da trudnoća čak ima i blagotvoran učinak na sam tok hipertireoze, tako da se trudnicama mogu propisivati i niže doze tireostatika.
Dakle, kao i kod hipotireoze, u slučaju sumnje na hipertireozu potrebno je što ranije odrediti serumsku vrednost TSH, a po potrebi i (F)T3 i (F)T4, pa se s nalazom javiti specijalisti endokrinologu, da se bolest uopšte može potvrditi, a po potrebi i kvalitetno lečiti.
(Izvor: Stil)