Slobodan Negić, otac devojčice Sofije Negić koja je ubijena u masakru u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, uputio je sinoć celoj Srbiji poruku nade koja je rasplakala ili duboko dirnulo ne samo sve u studiju tokom emitovanja “Utiska nedelje”, već i sve koji su ga gledali na TV ekranima.
Negić se na kraju “Utiska nedelje” nadovezao na reči jedne majke koja se uključila u program, a koja se požalila da među ljudima “nema empatije”. Negić se nije složio s tim.
– Danas sam u očima ljudi video iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje ćerke prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. Njima je bilo teško da mi izjave saučešće, a i meni da ga primim sve dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude. Svakog gledajući u oči se zahvalim i blago naklonim. I onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije – rekao je Negić.
Negić je zatim objasnio kako je njegova ćerka dobila ime. Kraj njegovog izlaganja su autorka Olja Bećković i gost Igor Jurić dočekali u suzama.
– Moja Sofija je dobila ime tako što smo Milanka (njena majka) i ja hteli da se malo našalimo, pošto sam ja magistar filozofije, filo-sofia, a njeno devojačko prezime je Mudreša, pa smo joj onda dali ime Sofija. I ovo što ću vam sada reći je nešto što je ona mene naučila.
Bilo je situacija u kojima je mama ljuta, što je soba stvarno u haosu. I ako bih ja pokušao nju da zaštitim tako što ću sa mamom da raspravim stvar, ja bih u stvari samo doveo do još goreg problema i ostavio, okrenuo se i otišao da se bavim nekim mojim stvarima. Kao što Igor (Jurić) kaže, možemo da zatvorimo prozor ili da nešto udarimo rukom od sto i mislimo da smo rešili. Sofija je uvek bila jedino zadovoljna kada bih je ja saslušao, gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi videla da smo njena mama i ja puni ljubavi, da prevaziđemo te razlike i ta neslaganja.
U ovom slučaju mogu da kažem “nomen est omen”. Njeno ime je stvarno njena sudbina. I mudrost tog deteta me je naučila da i danas svakog od vas gledam u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Uopšte ne mislim da nema empatije među ljudima! Ima je puno, pogledajte Igora (vidno uplakan), pogledaj se, Olja, idu ti suze.
Ljudi, hvala vam svima! Shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, o nama ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me Sofija, kao što ime kaže, mudro naučila tome – poručio je Slobodan Negić.
Pole toga je delovalo da je Olja Bećković jedva smogla snage da odjavi emisiju.
– Ja mislim da se niko neće ljutiti ako ja sada kažem doviđenja. Doviđenja, dobri ljudi – poručila je Olja Bećković na kraju.
(Blic)