Srpska pravoslavna crkva proslavlja sutra Svetog Simeona Mirotočivog, odnosno Stefana Nemanju, osnivača srpske dinastije Nemanjića, koji je umro na Hilandaru na sutrašnji dan 1200. godine.
Pre nego što se 1196. zamonašio i dobio monaško ime Simeon, vladao je Srbijom kao veliki župan.
Stefan Nemanja je vlast preuzeo 1166. godine kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana, štićenika dvora u Carigradu. Pošto je presto ustupio srednjem sinu, kasnije prvom kralju iz dinastije Nemanjića – Stefanu Prvovenčanom, a ne najstarijem Vukanu, zamonašio se u svojoj zadužbini manastiru Studenica i uzeo monaško ime Simeon.
Sa najmlađim sinom Rastkom, čije je monaško ime bilo Sava, podigao je na Svetoj Gori manastir Hilandar, koji je ubrzo postao najznačajniji srpski duhovni i književni centar. Stefan Nemanja je podigao i crkve i manastire Đurđevi Stupovi, Bogorodičin manastir i manastir Svetog Nikole kod Kuršumlije.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog u nizu svetitelja iz loze Nemanjića.
U ckvenom kalendaru 26. fabruara obeležavaju se i Bele poklade. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Bele poklade – zadnji dan kada se jede mrsna hrana!
U ponedeljak počinje Uskršnji post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela.
Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza Belih poklada, treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od jaja, sira i drugih mlečnih prerađevina.
Stari kažu da se na sutrašnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Uskrsa.
Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da “vode glavnu reč” – zbijaju se šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.
U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada – mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da “mačkare” časti – jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom.
Bele poklade su najsvečanije i najrasprotranjenije poklade u toku godine. Dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade… Poznate su i kao Proštene poklade – Proćke, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede. Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa.
U nekim srpskim selima Bele poklade su vreme kada zetovi obavezno moraju da obiđu tasta, taštu, kuma, starojka i traže “proćku” tj. oproštaj da mogu časno da započnu post. Kada uđu u kuću, oni treba da pozdrave tasta i kažu: “Oprosti dedo”, a tast da odgovori: “Neka ti je prosto sinko”.
(Espreso)