Prosečan Srbin će učiniti praktično sve da bi se dočepao pasoša Velike Britanije, SAD, Nemačke ili neke od skandinavskih zemalja. Ipak, da je priča tako jednostavna verovatno bi u Srbiji do sada ostali samo penzioneri. Osim što fiktivna ženidba podrazumeva da si pun kao brod, nadam se da imaš i jak želudac da sve to progutaš.
Pričali smo sa četiri muškarca o trendu koji već dugo vremena vlada, i koji je nažalost jedan od izlaza iz sive zone, da ne kažem Srbije. Prva stvar koju odmah na startu shvatiš je da nema nazad. Pristao si da jednoj ženi plaćaš određenu svotu novca, ispunjavaš njene hirove i čekaš dan kada ćete nepoznati glas pozvati i reći čarobne reči: „Dobio si zelenu kartu.“ Ali do tada..
Nikola Jovanović – muzičar, glumac
„Ja sam se oženio sa Kanađankom i prvih šest meseci je sve bilo OK, a onda je njena ljubomora postala nepodnošljiva. Mi smo živeli zajedno, tako da to nije bio fiktivan brak. Nije mi dala da sviram i glumim. Ucenjivala me je, pretila, a ja sam trpeo mada sada shvatam da nisam morao. Rekla bi: ‘Sad ću da zovem imigraciju’. Gađala me čašama, flašama po neki put. Prestao sam da sviram 2 godine. Nije mi dala da idem u pozorište! Kada sam je zvao da krene negde sa mnom nije htela. Ja sam plaćao sve račune. Muka mi je kad se toga setim. Bio sam glup. Da sam znao kako će biti, nikada to ne bih uradio. Kad sam se konačno iselio iz stana dolazila je njena sestra da me moli da se vratim i njene drugarice, na kraju i ona.
Slala mi je preteće poruke, da će neko da me prebije, da sam naje*ao itd… Morao sam te pretnje da snimam kao dokaz. Rekao sam joj da ću ja zvati policiju ako mi ponovo preti. Papire sam dobio posle pet godina, tako da niko to ne savetujem.“
Ivan – kamiondžija
„Nas dvoje smo se upoznali pre godinu i kusur dana, i od tada traje neprestana svađa i tenzija. Za sve ovo vreme potrošio sam desetine hiljada dolara da bih njoj udovoljio. Cena zavisi od osobe do osobe, i toga koliko je ona bezobrazna. Žena s kojom ja jurim papire ništa ne radi, a treba joj kinta za osiguranje, kola, šminku… Najgore je brate kad želiš sve to da radiš iz interesa, uz ljubav je sve lakše. Ali veruj mi, svako će ti reći, kada uzmeš zelenu kartu sve postaje nebitno. Ja se nadam da će me svakoga dana neko pozvati, jer ona ne razume da i ja imam svoje rashode koje moram da rešim. I pored toga što zna da nikada ne kasnim sa lovom, stalno histeriše i preti.“
Nikola – ekonomista
„Ona je bila starija od mene 10 godina! U početku je sve bilo u redu dok mi nije zatražila 10.000 i to samo za prvu ratu. Jedva sam sve to skupio nekako, radio dva posla dan i noć, i na kraju se oženio. Međutim, tu nije kraj. Jednog dana me pozvala na telefon i rekla da dođem i potpišem papire za razvod inače će me prijaviti. Za to me nije bilo preterano briga jer sam u međuvremenu dobio papire, daleko joj lepa kuća!“
Miloš – student
Pričali smo sa četiri muškarca o trendu koji već dugo vremena vlada, i koji je nažalost jedan od izlaza iz sive zone, da ne kažem Srbije. Prva stvar koju odmah na startu shvatiš je da nema nazad. Pristao si da jednoj ženi plaćaš određenu svotu novca, ispunjavaš njene hirove i čekaš dan kada ćete nepoznati glas pozvati i reći čarobne reči: „Dobio si zelenu kartu.“ Ali do tada..
„Završavam drugu godinu koledža i nedavno sam produžio vizu na još dve godine. Prošlog leta sam upoznao jednu devojku koja mi se opasno svidela i tu je krenula cela priča. Razmišljao sam danima kako da joj saopštim da ću posle dve godine morati da palim nazad i da mi je jedini izlaz brak – a da me ne shvati pogrešno. Bili smo na nekoj kućnoj žurci i ja sam pred svima izvadio prsten, jer nije mogla da me odbije pred tolikim ljudima hahahaha. Šalim se, uglavnom, ogromnu ulogu igra taj fatkor sreće (ako ne uspeš da se stvarno nađeš devojku u zaljubiš se).“
Upravo sreća je razlog zbog koje se nikada tačno ne zna kada ćeš dobiti državljanstvo. Ivan kaže da to zavisi od dokaza za zelenu kartu, ali i od same države. Iako nikome ne bi preporučili takav rizik jer praktično možeš da ostaneš švorc, da te deportuju za Srbiju i zabrane ulazak u Ameriku. Ali, taj osećaj kada se sve završi vredi cimanja i šetanja po živcima.
(Espreso/Blic/)