FOTO: PIXABAY

Nesrećna devojka rešila je da otvori dušu i ispriča nešto zbog čega ne može da nastavi dalje.

Advertisements

– Dok je moja voljena mama ležala na samrtnoj postelji, okrenula se prema meni i rekla: ‘Liza, moram ti ti nešto reći’. Pogled na njenom licu rekao mi je da je u pitanju nešto ozbiljno. Tvoj tata, nije tvoj biološki otac. Usvojio te je kad si imala tri godine – rekla je majka svojoj ćerki Lizi(48).

Advertisements

Nije mogla da veruje šta čuje. Bila je izvan sebe i htela je pobeći, ali ju je majka držala za ruku, odlučna da nastavi sa govorom dok još može.

– Jedne noći, kad sam imala 21 godinu, vraćala sam se kući sa posla i neznanac me je silovao, što je rezultiralo trudnoćom. Žao mi je što ti ranije nisam rekla istinu, ali nisam znala kako. Uvek sam se osećala loše što krijem to od tebe i nadam se da ćeš mi moći oprostiti – ispričala joj je majka.

Advertisements
Loading...

Liza je ostala u šoku. Povukla se i pobegla iz sobe. Trudeći se disati, osećala je kao da joj se ceo svet ruši. Ali nije bilo vremena za raspad.

– Kad sam se pribrala, vratila sam kod svoje mame i zajedno sa sestrama Amber i Lenom bila uz nju dok je udisala poslednje uzdahe. Milujući joj glavu, rekla sam joj ‘U redu je, mama’, nakon čega je ona preminula – ispričala je Liza.

Dodaje još i to, da je bila ošamućena od šoka i tuge. Pogledala je prema Amber koja je povila glavu. U tom trenutku je shvatila da ona zna strašnu istinu. Amber je majka ispričala istinu još pre nekoliko godina iako je htela to reći Lizi, majka je zamolila i preklinjala da to ne čini. Liza je počela plakati toliko jako da je mislila da nikad neće prestati.

Advertisements
Advertisements

Sledećih nekoliko dana za nju su bili užasni. Njene sestre su organizirale majčin pogreb jer se ona nije mogla nositi sa time. Narednih meseci je shvatila da je uvek razmišljala o svom ocu, koji je umro deset godina ranije.

– Izgledam puno drugačije od svojih sestara i odrastajući, tata je uvek bio malo ravnodušniji prema meni. Imala sam privilegovano odrastanje na mnogo načina, imala sam sve što sam mogla poželeti u materijalnom smislu, a ipak uvek sam se osećala odvojeno od ostatka svoje porodice. Moja mama i sestre bi igrale šašave igre i smejale se zajedno, a ja nisam razumela njihov humor – kaže Liza.

Njen život je bio turbulentan. Njen otac je bio fizički nasilan prema supruzi, iako je nikad nije udario nju, ni njene sestre, kaže da su svedočile kako odguruje i udara mamu.

Advertisements
Loading...

Nakon nekoliko iznimno loših svađa, morali su otići od kuće i biti kod prijatelja, ali njihova mama se uvek vraćala. Tvrdi da je između nje i oca uvek postojalo neko ogorčenje i volela bi da je bila dovoljno snažna da ga napusti.

Advertisements

– Živeli smo u strahu od tatinog temperamenta. Čak i sitne stvari poput prometne gužve bi izazvale snažan bes u njemu. Moje sestre su ga mogle smiriti na način na koji ja nisam. No mama i ja smo imale sjajan odnos. Dok su Amber i Lena bile vrlo blisk i provodile puno vremena zajedno, ako nisam čitala u svojoj sobi, bila bih sa njom – ispričala je.

U dobi od 17 godina otišla je iz kuće i preselila se u London gde je studirala i radila. Iako je majka molila da ne odlazi, njen otac se složio da je dovoljno stara da se sama snađe. Kad je otišla od kuće, viđala je oca još manje. Dok je mama često posećivala, tata je to činio retko.

Advertisements

– Kad je umro, zapravo nisam znala što da mislim. Deo mene je bio tužan, a deo je odahnuo. Nakon očeve smrti, majka se zbližila s mojim sestrama, osobito Amber, i često ih je posećivala. Ponekad sam bila malo zavidna zbog njihovog odnosa. Život u Londonu nije uvek bio lagan i tokom mojih 20-ih i 30-ih, bilo je vremena kad sam bila poprilično depresivna – rekla je.

Radila je u socijalnoj službi, a posao je često bio stresan. Iako je volela pomagati ljudima, to je značilo da se bavi s onima koji su beskućnici ili ovisnici o drogama. Dala je sve od sebe da uzima antidepresive, redovito vežba, jede zdravo i okruži se pozitivnim ljudima.

– Istina o ocu me pogodila. Nedugo nakon što je moja mama umrla, ‘zalutala sam’ na mračno mesto. Uzela sam kreditnu karticu i ludo trošila, u nekoliko meseci sam nagomilala dug od više hiljada funti. Shopping je bio jedina stvar uz koju sam privremeno zaboravljala na bol – ispričala je Louise.

Konačno je otišla na pregled kod psihologa i psihoterapeuta koji su joj dijagnostikovali bipolarni poremećaj, depresiju, anksioznost i psihozu. Saznanje da je netko napao moju majku koju sam obožavala, nanelo joj je mnogo boli.

– Godinama se osećala kao da nije zaslužila živeti. Dugo sam morala ići na terapije kako bih shvatila da to nije istina. Sada sam starija i pronašla sam svoj mir. Shvatila sam da je moj otac na svoj način pokušao biti dobar otac. Usvojio me je, finansijski me podržavao i čak mi je pokušao pronaći posao – kaže Liza.

Takođe je srećna što je bliska sa svojim mlađim sestrama koje su bile uz nju u veoma teškim razdobljima. Za svoju mamu ne oseća ništa drugo osim ljubavi.

– Znam da me sigurno jako volela, ako me nakon toga zadržala. U 1970-ima život samohranih majci bio je vrlo drugačiji, a njena porodica je nije podržavala. Ipak, njena jubav prema meni je bila toliko velika da se suočila s nečim toliko teškim – zaključila je Liza, prenosi Mirror.

Advertisements
Advertisements