Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Bogojavljenje 19. januara po Novom kalendaru (odnosno 6. januara po Starom) i ovaj praznik označava kraj nekrštenih dana kada se u crkvama ne vrše obredi krštenja.
Običaj je da na taj dan ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a tkanje obavezno izostaviti. Nikako imati zle misli, želeti ili činiti drugome zlo.
U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja. Tako se veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti.
Običaj je da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku. Tako se određuje koji se vetar zakrstio (pobedio) na Krstovdan.
U nekim krajevima na Bogojavljensko jutro devojke odlaze do izvora vode, u koji bacaju nekoliko zrna pšenice ili druge žitarice, a zatim kažu: “Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive”.
Bogojavljenska vodica
U pravoslavnim hramovima širom zemlje se na ovaj dan osveštava Bogojavljenska vodica. Za nju se govori da ima lekovita svojstva, a običaj je da vernici uzmu malo ove vode i odnesu je kući. Da bi bili zdravi tokom cele godine treba da se sa ukućanima umiju njome.
Takođe, i trudnicama valja dati Bogojavljensku vodicu, pogotovo onima koje su prebacile termin ili ne mogu lako da se porode, kako bi se iznenada otvorile (poput neba) i rodile zdravu decu.
Na Bogojavljenje se pred samo svitanje kupalo u reci zarad boljeg zdravlja, ali ovaj ritual mogli su da izvode samo zdravi ljudi. Iz tog običaja je proistekla i trka za Bogojavljenski krst. Onoga ko prvi dopliva do časnog krsta pratiće sreća cele godine.
Starije žene u nekim krajevima na Bogojavljenje predskazuju kakva će godina biti. Naime, ako tog dana bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna i suprotno – vedro vreme znači sušnu godinu.
(Pink)