Mišel Borba je obrazovni psiholog, stručnjak za roditeljsto i autor knjiga i priručnika u oblasti vaspitanja i odgoja dece, ističe da problematični događaji u savremenom svetu poput pandemije ili nasilja koje je sve češće deo svakodnevice i te kako ostavljaju trag na našoj deci.
„Deca nemaju pravi sistem za rukovanje problemima, pa beznađe lako može da se „useli“ u njih i ostavi ih bez dobrobiti. Nada je ono što decu podstiče da ostanu mentalno jaki tokom teških vremena, bilo globalno ili privatno, i nada je ono što razlikuje mentalno jaku decu od onih koja lako odustaju“, piše ovaj psiholog.
Istraživanja pokazuju da nada može drastično da smanji anksioznost i depresiju tokom detinjstva. Deca puna nade imaju izgrađen unutrašnji sistem kontrole; ona prikazuju izazove i prepreke kao privremene i sposobni su da ih prevaziđu.
Uprkos ogromnom potencijalu koji nada ima, roditelji je često isključuju kao alatku tokom vaspitanja. Ipak, nada može da se nauči, a jedan od najboljih načina da je unapredite u svom detetu jeste da ga naučite veštinama koje će mu pomoći da se bavi neizbižnim životnim tegobama.
Ovo je 9 naučnih načina psihologa Mišel Borbe koji pomažu deci da sačuvaju nadu u sebi, posebno tokom teških vremena.
1. Zaustavite negativnost pre nego što postane navika
Pesimizam bukvalno „jede“ nadu i zato je važnon pomoći deci da izbegavaju negativnost pre nego što ona postane navika. Možete smisliti pokret ili mimiku (primera radi, povlačenje za uvo) koja će deci poslati signal da su dali negativan komentar, te da treba da prekinu sa negativnim mislima.
Drugi način da poradite sa njima na negativnosti jeste da njihovim negativnim, pesimističkim mislima i izjavama date nadimak (na primer „gospodin negativni Mile“); na taj način deca će moći bolje da ih „dožive“ i samim tim kontrolišu.
2. Koristite pozitivne mantre
Reči imaju veliku moć. Pomozite deci da usvoji i nauče mantre koje su lake za ponavljanje, a koje će mu uliti nadu i pomoći da se oseća bolje tokom teških trenutaka. To mogu da budu izjave poput „Imam ono što je potrebno“, „Sve će biti u redu“, „Mogu ja ovo“, „Uvek postoji sutra“.
Takođe, možete postaviti pozitivnu mantru kao pozadinu telefona vašeg deteta. Ponavljajte deci pozitivne mantre dok ne postanu njihov unutrašnji glas.
3. Naučite decu da svaki problem ima rešenje
Deca koja imaju nadu u sebi ne izbegavaju probleme. Oni se obračunavaju sa problemima, jer su naučili da isti mogu da se reše. Podstičite ih na različite ideje, ne treba da strahuju da je bilo koja ideja loša. Naučite decu sledeću tehniku – kada naiđu na prepreku, neka primene pet pravila:
- Usporite tako da možete da razmislite
- Izložite svoj problem
- Pitajte sebe: „Šta još mogu da uradim?“
- Navedite sve što može da doprinese rešenju problema bez predrasuda
- Odlučite šta je najbolje od navedenog i uradite to
4. Delite lepe vesti sa decom
Mediji danas mogu lako da stvore opasan pogled na svet – onaj koji je prilično zastrašujuć. Zato decu „bombardujte“ sa lepim, imspirativnim vestima i pričama.
5. Učite decu da postavljaju „Šta ako“ pitanja
Pesimistična deca često razmišljaju o verovatnim teškoćama, što sasvim sigurno „ubija“ nadu. Ali deca sa nadom u sebi znaju da bi trebalo da realno procene probleme. Deca bi trebalo da sebi postavljaju „Šta ako“ pitanja, kako bi mogli da na realan način sagledaju moguće ishode.
Pitanja kao što su „Šta je najgore što može da se desi“, „Koliko je verovatno da se to desi?“, „Koji je najverovatniji ishod“ ili „Šta će se dogoditi ako pokušam“ pomažu deci da odmere koliko je loš ishod verovatan.
6. Prepoznajte i pohvalite male dobitke
Ako se neuspeh ponovi više puta to svakako polako gasi nadu, ali s druge strane prepoznavanje i priznavanje čak i malog uspeha povećava je. Redifinišite uspeh u dobitak – neka to bude svako malo poboljšanje nekih performansi, a u koje je uložen rad i trud. Zatim pomozite detetu da identfikuje sve svoje lične dobitke. Na primer: „Prošli put si imao devet tačnih odgovora danas imaš 10. To je dobitak!“.
7. Pojačajte asertivnost kod dece
Deca koja nemaju nadu u sebi retko kada se zalažu za sebe. Učenje asertivnosti, koja je zapravo sudar pasivnosti i agresije, povećava nadu i angažovanje.
Asertivnost će pomoći vašoj deci da se zauzmu za sebe. „Nije kul“, „To nije u redu“, „Ne želim to da radim“, samu se neke od asertivnih izjava koje su neophodne u određenim momentima odrastanja, recimo ako ga prijatelji nagovaraju na nešto što mu se ne dopada.
Vežbajte ovu veštinu sa detetom dok ne nauči da se odbrani u prekopotrebni situacijama.
8. Kreirajte ritual zahvalnost
Deca puna nade su zahvalna. Jedna studija je utvrdila da ljudi koji pišu dnevnike zahvalnosti za samo 10 nedelja postižu da se osećaju bolje i optimističnije. Kreirajte rituale u kojima ćete kao porodica svakodnevno reći jednu stvar na kojoj ste tog dana zahvalni. Naučite decu da zapišu ili izraze zahvalnost za one stvari koje im posebno prijaju i čine ih srećnim.
9. Naučite ih da pružaju usluge onima kojima to treba
Pokažite deci da svojim postupcima mogu da nekom poboljšaju ili čak promene život; to će ih nadahnuti, ispuniti nadom i pokazati im koliko efikasni mogu da budu.
Nuačite ih da daju onima koji nemaju ili da pokažu neku veštinu u kojoj su dobri drugarima kojima je ista teška.
(Izvor: Žena)