“Fudbal je bio njegov život, a on je život darivao Srbiji”, ovako je čuveni hroničar srpskog sporta Joca Gajeskov opisao legendarnog Jovana Ružića – prvog jugoslovenskog fudbalskog reprezentativca iz Beograda.
Jova je pripadao generaciji fudbalera koji su udarili temelj najpopularnijem sportu u našoj zemlji.
Rođen je 12. decembra 1898. godine i kao dečak se zaljubio u fudbal. Počeo je u “Srpskom maču”, zatim prešao u FK Slaviju da bi sa 15 godina odigrao prvu zvaničnu utakmicu za “Veliku Srbiju.”
Nažalost, u Beogradu nije uspeo da pokaže svoje fudbalsko umeće, jer je 1915. godine, kao 17-godišnjak, bio prinuđen da sa srpskom vojskom krene na višenedeljno pešačenje po snegom i ledom okovanim planinama preko Albanije. Pravo sa fudbalskog igrališta otišao je u rat, ali od fudbala nije odustao.
Slike stare: Srpski vojnici igraju fudbal na Krfu 1916. godine pic.twitter.com/DecfPfhP22
— Slobodan Milic (@milodan6) April 9, 2018
Nakon albanske golgote sreća ga je pogledala, našao se među 2.000 mladih Srba koji su iz Grčke prebačeni u Francusku. U Sent Etjenu je upisao gimnaziju i ponovo se vratio u svoje kopačke.
Jova je zaigrao za srpski gimnazijski tim, kao half doprineo osvajanju titule vicešampiona i medalje „Hrabrost, otadžbina, rad“.
Već 1916. sa samo 18 godina nastupa za FK „Sent Etjen“, potom ga uzima FK „Internacional“ iz Nice, a 1917. sa timom „ASF“ iz Pariza postaje šampion. Upamćen je kao prvi Srbin koji je zaigrao kao prvotimac u ovoj zemlji.
Na svom prvom meču u Parizu, Ružić je u pobedi 16:0 bio strelac čak osam golova, što je posebno zabeležio u svojim memoarima “Sećanja i uspomene”, objavivši isečak iz pariskog sportskog lista “L’Aute”:
“Ružić, srpski internacionalac kome je ovo bila prva utakmica za ASF, bio je veliki golgeter. Veoma visok, brz i sa lepim udarcem, Ružić je igrač velike klase”.
Svoju zemlju nije zaboravio. Kada je Kraljevina SHS 1920. zaigrala na Olimpijskim igrama u Belgiji, u prvoj fudbalskoj reprezentaciji Ružić je bio jedini igrač iz Srbije.
Imao je priliku da nastavi karijeru u Beču, ali je odlučio da se vrati u svoju zemlju. Zaigrao je za FK Jugoslaviju, gde je i završio svoju karijeru.
Ružić je bio i uspešan fudbalski sudija. Među prvima je položio sudijski ispit i od 1921. godine sudio je 950 mečeva.
Osim fudbala, oprobao se i u atletici, bio je propagator hazene i rukometa, bio je pokretač ragbi sekcije pri SK Jugoslavija. Diplomirao je 1925. godine prava u Beogradu i do 1957. radio kao savetnik u ŽTP-u.
TOPOVSKO ĐULE
Ružić je u Parizu dobio nadimak “Topovsko đule” zbog svog razornog udarca. Navodno, na jednoj utakmici raspalio je po lopti i pogodio jednog funkcionera koji se od udarca onesvestio.
Kada mu je uputio izvinjenje, funkcioner je odgovorio: “Tamo gde lete topovska đulad, mora neko i da pogine”, tako je Jova dobio nadimak koji ga je pratio tokom čitave karijere.
(Izvor: Kurir sport)