Američka kompanija “BuzzFeed” nedavno je napravila anketu za roditelje, gde je trebalo da odgovore na pitanje: “Šta potajno mrze kod svoje dece?”. Odgovora je bilo raznih, a kompanija je izdvojila sledeće kao najzanimljivije…
“Mrzim stalno osuđivanje ljudi koji nemaju decu, ali i dalje misle da znaju sve o njihovom podizanju. Ti isti ljudi vole da naglase sve ono što mi, kao roditelji radimo loše. Takođe, mrzim da komuniciramo sa ljudima koji su nervozni, jer imaju decu i stalno se žale koliko ih mrze”.
“Mrzim što na kraju radnog dana za mene počinje posao u kući. Vikendom mrzim pranje veša i kupovinu namirnica. Gledam kolege koji nemaju decu; oni mogu da se druže i da uživaju u životu. Ja moram sve da koordinišem i pažljivo da organizujem. Znam da propuštam mnoge prilike, jer ne mogu da budem prisutna kao oni koji nisu roditelji”.
“Mrzim ljude koji me osuđuju zato što imam decu, što ih izvodim u restorane, muzeje i pozorišta. Mrzim ljude koji misle da deci nije mesto u javnom prostoru”.
“Mrzim stalni osećaj krivice. Osećam se nelagodno kada su moja deca kod prijatelja, uvek se pitam da li se pristojno ponašaju. Takođe, uvek se pitam da li sam sebična što ne zovem decu svojih prijatelja kod sebe”.
“Nekada sam mrzela da vodim decu u park, Međutim, nikad nisam mogla da ga izbegnem, jer postoji igralište na putu ka našoj kući. Morala sam da se pretvaram da me zanima njihova igra kada se po stoti put spuste niz tobogan. To mi je uvek bilo najteže”.
“Mrzim rođendanske žurke. Mrzim da imam dvadesetoro dece u svojoj kući. Polovina te dece je nepristojna, a većina ih dođe gladna. Uvek postoji dete kojem je mama rekla da odbije hranu s glutenom ili šećerom. Jednom sam jednoj devojčici rekla da kaže mami da joj sledeći put spakuje užinu. Žurke su skupe, a ja na kraju moram da bacam tanjire napola pojedenih kolača i sladoleda”.
“Mrzim očekivanja drugih roditelja da bi se naše porodice trebalo družiti jer su nam deca ista godišta ili su drugari u razredu”.
“Mrzim što deca uvek žele da razgovaraju kad pokušavam da gledam seriju. Kad čistim ili kuvam, nikog nema. Čim sednem i upalim televizor, evo ih. Čavrljaju i pokazuju mi stvari na svojim telefonima.”
“Mrzim da gledam svoju decu kako čačkaju nos; od toga mi se želudac prevrće”.
“Mrzim što me deca stalno kritikuju. Imam četiri tinejdžera i ne može da prođe dan, a da mi se jedan od njih ne požali kako sam užasna mama”.
(Izvor: b92)