Roditelji osnovaca i srednjoškolaca veoma su zabrinuti posle tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u centru Beograda, a zajedno sa prosvetnim radnicima, nastavnicima i pedagozima traže rešenje za svoju decu.
Beograđanka Lidija Bizić, majka je devetogodišnjeg dečaka postala je još ponosnija na njegovu, ali i zrelost njegovih vršnjaka kada su se jednoglasno dogovorili da ne igraju igrice narednih 30 dana. Do sada je prošlo nedelju dana, a rezultate koje su svi zajedno postigli, ostavilli su ih bez reči. Ova odluka usledila je kao mera nakon stravičnog masakra u školi na Vračaru.
Nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ ova grupa roditelja je odlučila da nešto promeni. Poslušali su struku i savete psihologa, koji su nakon samo nedelju dana doneli prve rezultate.
„Više vremena provodimo zajedno, mirnije spava“, kaže za Telegraf.rs žena koja je otkrila ideju „za svu decu“. Mama Lidija.Lidija je majka čije dete poštuje dogovor – bez igrica 30 dana.
– Moram podeliti ovde sa vama poruku koju smo danas mi, roditelji, dobili u viber grupi. Ne mogu vam opisati koliko smo svi srećni i ponosni što naša deca imaju ovakvu učiteljicu. U cilju da se jedna sjajna ideja koja je počela da se realizuje pre samo sedam dana – priča mama Lidija.
Bez igrica 30 dana, a nije nikakav popularni izazov.
– Razgovarali smo o tragediji koja se desila u školi na Vračaru. Deca su svesna koliko je to strašna tragedija. Pokazali su veliku zrelost u zaključivanju. Shvatili su da je strašna nesreća zadesila i dečaka koji je pucao i njegove drugove kao i odrasle osobe koje su stradale. Kao i ranije istakla sam da svoje probleme treba da podele sa roditeljima i nastavnicima. Da mogu da nam veruju i da ćemo uvek biti uz njih. Dogovorili smo se da 30 dana neće igrati igrice, da će se baviti različitim aktivnostima i voditi dnevnik aktivnosti. Nakon 30 dana u školi ćemo čitati šta su radili i kako su provodili vreme. Želim da im dokažem da telefoni nisu neophodni za lep i srećan život – objašnjava nam Lidija.
Kako kaže, počeli su pre samo sedam dana, a rezultati su veoma vidljivi.
– Jako smo zadovoljni, moje dete, ali i ostala deca su sklonila telefone, nema igrica i svi se pridržavaju. Sada su nekako mirniji, lepše spavaju, barem moje dete, više provodimo vreme zajedno i pričamo o nekim stvarima, prepričavamo one male njihove razgovore u školi, ma zaista je rezultata sjajan. Više idemo u prirodu i nekako smo se spojili, a do pre sedam dana je bila situacija kada su samo gledali u telefone – priča nam ponosna mama.
Kako nam je više puta ponovila, ova ideja je sjajna, a nada se da će im se još neko priključiti pa da zajedno slave promene koje utiču bolje na sve.
(Kurir/Telegraf)