Vladimir Putin je počeo rat koji na dugoročne staze neće moći da dobije. Rusija će izgubiti status supersile.
Rusija je snabdevanje energijom pretvorila u ekonomsko oružje. Strategija je očigledna u Ukrajini, gde ruski dronovi i rakete bombarduju elektrane. Ali to je takođe očigledno i u Evropi, gde je Moskva zatvorila slavine za gas i verovatno digla u vazduh gasovod. Međutim, izgleda da će se glavni plan ruskog predsednika Vladimira Putina sada izjaloviti.
Kratkoročno, Putin će zaista naneti ekonomsku štetu zemljama Evropske unije — to je neizbežno. Ali dugoročno, Rusija jednostavno ne može da pobedi u ovom energetskom ratu. Putinov manevar samo će ubrzati propast energetskog sektora njegove zemlje i ubrzati gubitak njenog željenog statusa globalne energetske supersile.
Rusko korišćenje energenata kao oružje ima tri cilja. Prvi, koji je bio primenjiv kada su slavine za gas još uvek bile manje-više otvorene, bio je stvaranje neizvesnosti i sprečavanje zemalja EU da se pripreme za ono što ih čeka. Drugi cilj je bio uništavanje evropskih ekonomija. I na tom frontu, ruska strategija funkcioniše – evrozona će verovatno zabeležiti recesiju sledeće godine.
U međuvremenu, Putinov treći cilj je bio da podstakne političke podele u Evropi širenjem ideje da sankcije izazivaju energetsku krizu. Ovo je, naravno, inverzija uzroka i posledice — odluka Rusije da izvrši invaziju na Ukrajinu izaziva krizu. Međutim, ovaj narativ je dobio određenu snagu u EU, piše Politico.
Kriza u Evropi
Kratkoročno gledano, Evropa je u teškoj situaciji. Ekonomska i socijalna kriza se povećava, jer visoke cene energenata podstiču inflaciju i krizu troškova života, koja može potrajati dve ili tri godine. Osim toga, stvari bi mogle postati mnogo gore nego što su sada. Posebno hladna zima bi povećala potražnju za energentima, dodatno pogoršavajući pritisak.
Situacija bi mogla biti još teža u zimskoj sezoni 2023/2024. godine, jer su evropske zemlje uspele da dopune svoja skladišta gasa ovog leta, dok je ruski gas manje-više još uvek tekao. Međutim, možda to neće moći da urade pre sledeće zime. Jasno je da se ne može poreći da su vremena teška za EU, ali može biti izvesne utehe u činjenici da će Putinova strategija imati povratne rezultate.
Ucena Moskve je jednom zauvek ubedila zemlje EU da Rusija nije pouzdan snabdevač energijom. Kao rezultat toga, Evropa udvostručuje svoje napore da se oslobodi zavisnosti od ruskih ugljovodonika, pri čemu se LNG infrastruktura gradi brzim tempom kako bi se povećao uvoz iz Sjedinjenih Država, Australije i Katara.
Prvi od mnogih novih LNG terminala uskoro će se otvoriti i u Estoniji, Letoniji i Finskoj, a u toku su pregovori o novim ugovorima o gasu kako bi se pojačalo snabdevanje — iz Alžira ili Norveške, na primer. Blok takođe ubrzava planove za razvoj obnovljivih izvora energije. Ovako deluje da u roku od tri godine Evropi više neće trebati ruska nafta i gas.
Za samo dva meseca od sada, blok će zaustaviti skoro sav uvoz ruske nafte, ostavljajući ruskim naftnim kompanijama potrebu za alternativnim kupcima. Ovo ne bi trebalo da bude previše teško, jer je potražnja iz Kine, Indije i nekoliko drugih zemalja u usponu i dalje velika. Ipak, ove zemlje neće biti savršena zamena za evropsko tržište – koje je nekada bilo najveći ruski kupac jer će sada očekivati velike popuste na cenu ruske sirove nafte.
Pored toga, SAD bi mogle da počnu da uvode sekundarne sankcije na izvoz ruske nafte – dodatno sužavajući rusku prodaju. U međuvremenu, pozicija Kremlja izgleda još gore kada je u pitanju gas. Rusija izvozi svoj gas putem gasovoda, koji su trenutno pozicionirani da opslužuju Evropu. A izgradnja novih cevovoda umesto njih zahtevaće vreme i novac – a dovoljnoi nema ni vremena ni novca.
Izvoz gasa gasovodom podrazumeva i potpisivanje novih ugovora sa voljnim kupcima. I ovde, opet, stvari izgledaju teško za Moskvu, jer je Kina trenutno jedina zemlja koja bi mogla da apsorbuje više ruskog gasa, ali Peking ne žuri da to učini.
Rusija gubi status energetske supersile
Ovo nije iznenađenje. Rast potražnje za gasom u Kini je usporen, a Rusija je takođe jasno stavila do znanja da nije pouzdan snabdevač energijom. To je nešto što kineski lideri neće zaboraviti i prirodno će nastojati da izbegnu da postanu zavisni od ruskog gasa.
S obzirom na sve ovo, nije preterivanje reći da stvari izgledaju strašno za ruski energetski sektor, koji predstavlja jednu trećinu ekonomije zemlje, oko polovine njenih fiskalnih prihoda i otprilike dve trećine njenog izvoza. Najnovije prognoze Međunarodne energetske agencije (IEA) sada pretpostavljaju da će godišnji prihodi Rusije od izvoza energije pasti za više od polovine do 2030. godine – na 30 milijardi dolara sa 75 milijardi dolara koliko je iznosio pre početka rata u Ukrajini.
IEA takođe veruje da će do 2030. godine ruski udeo gasa kojim se trguje na globalnom nivou pasti na samo 15 procenata — u poređenju sa 30 procenata u 2021. Krajnji rezultat za Moskvu: je ovakav – u narednoj deceniji će izgubiti status globalne energetske supersile ali se problemi Kremlja tu neće završiti.
Zbog sankcija, ruske energetske kompanije više nemaju pristup zapadnom finansiranju i tehnologiji. Za Kremlj je ovo egzistencijalna pretnja. Rezerve njihovih trenutnih energetskih polja se postepeno iscrpljuju, a iako imaju nova polja na Arktiku, za njihovo razvijanje biće potrebna velika količina novca i vrhunska zapadna tehnologija.
Bez pristupa jednom i drugom, ruska proizvodnja energije će se polako smanjivati u narednim decenijama. Zajedno sa padom potražnje za fosilnim gorivima kako svet prelazi na obnovljive izvore, sve to znači da se energetski rat koji je sam Putin započeo može završiti samo loše po Rusiju.
(Izvor: Mondo)