U idealnom svetu svaka porodica bila bi stabilna, bezbedna i emocionalna zdrava. Nažalost, realnost je potpuno drugačija – mnogo ljudi odraslo je u disfunkcionalnim porodicama u kojima je bilo prisutno fizičko i/ili emotivno nasilje, ili sa emotivno nezrelim roditeljima ili u okruženju gde nisu bile postavljene jasne granice.
A upravo su naši odnosi sa roditeljima ili starateljima tokom detinjstva jedan od od ključnih faktora koji oblikuju kasnije odnose u našim životima.
“Porodice šalju poruke, implicitno i eksplicitno, o tome šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno u porodičnom sistemu”, rekla je Ana Rajt za “Business Insider”, američki psiholog i psihoterapeut specijalizovan za bračne i porodične odnose.
“Te poruke i misaoni obrasi obično se u odraslom dobu iskazuju kroz odnose sa romantičnim partnerima, prijateljima, kolegama i šefovima”, dodaje ona.
Rajt je podelila šest pokazatelja da ste odrasli u disfunkcionalnom okruženju – kada to prepoznate biće vam lakše da radite na sebi i problemima koje imate u vašim trenutnim vezama.
1. Izuzetno ste strogi prema sebi
Rajt ističe da ljudi koji su odrasli u disfunkcionalnim porodicama često imaju nisko smaopoštovanje ili negativne misaone obrasce koji podrazumevaju ili veoma kruto, rigidno razmišljanje o sebi i drugima ili veoma loš doživljaj sebe.
Na primer, ako vas je vaspitao strog roditelj, izrazito kritički nastrojen, sada vam je veoma teško da isključite kritički glas u svojoj glavi.
2. Imate probleme u regulisanju svojih emocija
Kada ne možete da prepoznate, imenujete i na odgovarajući način izrazite svoja osećanja, dolazi do emocionalne disregulacije. Ljudi koji dolaze iz nasilnih ili disfunkcionalnih porodica često imaju problema sa regulisanjem i prihvatanjem svojih emocija.
“Roditelji ili staratelji su ti koji uče decu kako da osete i prožive svoja osećanja, a to se odvija u najranijem dobu”, ističe Rajt.
Emocionalno zdravi staratelji pomažu svojoj deci da shvate kada su ljuti ili tužni, te da pronađu bezbedne načine da se nose sa neprijatnim emocijama.
Ali, ako ste imali roditelje koji su emocionalno nezreli ili su se lako vređali, Rajt ističe da ste podsvesno možda dobili poruke poput: “E, sad ću ti dati nešto zbog čega ćeš stvarno morati da plačeš”, zbog čega ste naučili da ne ispoljavate svoje emocije.
3. Imate “nezdrav” stil vezivanja za druge ljude
Čak i ako znate da potičete iz disfunkcionalne porodice i želite da vi sami stvorite drugačiju, to često nije jednostavno.
Rajt akcentuje da je uobičajeno da ljudi iz disfunckionalnih porodica imaju probleme u prijateljstvima, romantičnim partnerstvima i poslovnim odnosima, jer često ne mogu da postave granice, da iskažu svoja osećanja ili čak ne znaju kako izgleda zdrava dinamika odnosa.
“Ako se borite sa pronalaženjem, formiranjem i održavanjem sigurnih zdravih odnosa, možda je problem u načinu na koji se vezujete druge”, objašnjava Rajt.
Podsetimo, u psihologiji postoji četiri glavna načina na koji stvaramo veze sa ljudima: sigurni, anksiozni ili preokupirani, izbegavajući i neorganizovani ili bojažljivi. Poslednja tri stila vezanosti spadaju u one nesigurne i mogu biti uzrokovane odrastanjem u nefunkcionalnoj porodici.
Na sreću, stilovi vezanosti su fleksibilni i možete da ih promeniti tokom života.
4. Nemate pojma kako da se nosite sa konfliktima
Način na koji se nosite sa konfliktima u velikoj meri zavisi od toga kako ste odrastali, ističe Rajt.
Na primer, ako ste odrasli sa roditeljem koji je bio sklon impulsivnim reacijama i koji bi pobesneo na prvi znak sukoba ili emocionalno odsutnim roditeljem koji su vam posle svađe uskraćivali svoju ljubav verovatno ste kao dete naučili da sukob nije bezbedan.
S druge strane, ako ste imali pasivnog roditelja koji se zatvarao u sebe kada bi se pojavila neka neprijatna osećanja, verovatno ste usvojili takav obrazac ponašanja da verujete kako probleme treba progutati da bi se sačuvao mir.
5. Imate čak i fizičke simptome izazvane stresom tokom odrastanja
Prema Rajtu, emocionalni i psihološki simptomi odrastanja u nestabilnoj ili porodici u kojoj ste bili zanemareni mogu imati čak i fizičke nuspojave. Ona tvrdi da nesanica, stres i anksioznost mogu da budu povezani sa vašim prošlim ili trenutnim odnosom sa porodicom.
6. Plašite se neizvesnosti
Rajt ističe da odrastanje u disfunkcionalnoj porodici ne znači nužno da niste skloni da rizikujete, ali svakako može da utiče na to koliko dobro tolerišete neizvesnost ili koliko ste spremni da izađete iz zone komfora.
“Postoji mnogo ljudi koji dolaze iz disfunkcionalnih porodičnih sistema koji se osećaju prilično uplašeno, oni možda streoe od toga da preuzmu velike rizike jer nemaju nužno zaštitnu mrežu ispod sebe, odnosno nemaju onog ko bi uhvatio ako padnu”, rekla je Rajt.
Drugi bi možda mogli da skupe snagu da promene karijeru ili da se presele u inostranstvo, ali njihove veštine emocionalne regulacije mogu da im otežaju suočavanje sa promenama.
“Nisu naučili u detinjstvu da se efikasno brinu o sebi ili da se obrate porodici za pomoć, pa umesto toga oni možda piju ili se prejedaju. Dakle, možda će i preuzeti neki rizik, ali postoji mogućnost da se sa osećanjima povezanim sa tim rizikom nose na manje funkcionalne načine”, zakljulila je oa terapeutkinja.
(Žena Blic)