„Svastiku“ danas smatramo sinonimom za nacizam, zločine i Adolfa Hitlera. Ipak, ako prelistamo istoriju nekoliko hiljada godina unazad, otkrićemo potpuno drugačije, izvorno značenje ovog ukaljanog simbola.
Svastika u antičkom jeziku znači „blagostanje“. Smatra se da potiče iz Indije, a čitav milenijum koristili su je budisti, indijci i Đaini, i to kao simbol dobre sreće. Zapadnjaci koji su istraživali istočni svet postaju opčinjeni svastikom, i unose je i u kulturu svojih zemalja.
Tako je svastika prvi put upoznala Zapad, a i on nju. Početkom 20. veka zavladala je opšta pomama za ovim simbolom kao oličenjem uspeha. Koristili su je „Koka-kola“ i „Karlsberg“, ali i obične zanatlije. Vojske SAD i Velike Britanije koristile su svastiku na krilima svojih aviona tokom Prvog svetskog rata.
Benignost ovog simbola prestaje početkom tridesetih godina 20.veka. Nagli uspon ideje nacizma zauvek je promenio značenje svastike. Hitlerovi sledbenici preuzeli su simbol zahvaljujući studentima koji su prevodili stare indijske spise, i u njima uočili veliku sličnost nemačkog i hindu jezika.
U poplavi nacističkog ludila zaključili su da jezička sličnost nije slučajna te da Nemci imaju pretke belih bogova-ratnika: arijevaca. Antisemitske horde prigrlile su svastiku kao simbol “nadmoći germanske rase“.
Ironija u svemu je što je svastika evropskiji simbol nego što iko može i da zamisli. Praistorijsko poreklo vuče iz Indije, to je jasno, ali korišćena je i kod starih Grka, Kelta anglosaksonskih naroda, a najstarija primena pronađena je na našem prostoru: Balkanu.
Svastike su se u vinčanskoj kulturi pojavile još pre 7.000 godina. Kukasti krst zabranjen je u Nemačkoj posle 2. svetskog rata, a ova država pokrenula je inicijativu da se simbol zabrani i u čitavoj EU, ali bezuspešno.