NEVEROVATNA PRIČA IZ AUŠVICA: Zaljubili su se u središtu užasa, a ponovo su se sreli posle 72 godine. Pogledala ga je i kroz suze rekla SAMO JEDNU STVAR

FOTO: PRINTSCREEN

Visnia (17) bio je jevrejski zatvorenik, skupljao je tela i logoraša samoubica i pevao čuvarima. Helen (25) je bila logorašica, grafička dizajnerka, a svirala je klavir i mandolinu. Visnia je uhvatio pogled Helen ispred gasne komore i od tada počinje njihova ljubavna priča.

Susret ljubavnika iz Aušvica nakon 72 godine. Postali su ljubavnici i sastajali su se jednom mesečno u tačno određeno vreme, na istom mestu. Nisu mnogo razgovarali, a kada jesu, bili su to isečci iz njihovih prošlih života.

Oni mislima, nisu bili u Aušvicu. Kolege logoraši bili su na strani ljubavi i čuvali su stražu da bi ih upozorili na dolazak čuvara.

Nekoliko meseci su bili jedno drugom uteha, ali znali su da neće trajati večno, oko njih je svuda bila smrt. Znali su da će biti razdvojeni, ali planirali su budućnost izvan Aušvica. Ipak, do tog susreta čekali su naredne 72 godine. Helen je bila među prvim jevrejkama koje su stigle u Aušvic 1942. godine.

Nakon teških poslova, prebačena je da radi registrovanje dolazaka žena u logore. Koristila je svoj povlašćeni položaj kako bi pomogla zatvorenicima i saveznicima. Visnia je raspoređen u posmrtnu jedinicu i prii.kupljao je tela zatvorenika koji su se bacali na električnu ogradu.

Tokom poslednjeg sastanka obećali su jedno drugome da će se po završetku rata naći u Varšavi. Visnia je prebačen u Dahau, odakle je ubrzo pobegao i počeo da mašta o životu u Americi. „ Nisam hteo da imam više nikakve veze sa ičim evropskim, postao sam 110 odsto Amerikanac.

Špicer je poslednja napustila kamp živa, poslata je u Ravensbruk i pukom srećom izbegla „marš smrti“. Vratila se u rodnu Bratislavu, ali njen dalji put nakon rata nije rasvetljen do kraja. U septembru 1945. Helen se udala za Ervina Tihauera, šefa policiji, a par se ubrzo preselio u Ameriku.

Advertisements

Visnia je 1947. godine na jednom venčanju upoznao buduću suprugu Houp. Nakon što se skrasio sa njom u Filadelfiji, prijatelj mu je dojavio da Helen živi u Njujorku. Njihov prijatelj je dogovorio sastanak, a on ju je čekao u predvorju hotela preko puta Central Parka.

„Nikad se nije pojavila. Shvatio sam da je i bolje da se ne vidimo. Bila je udata, a ja sam bio oženjen.“ 2016. godine je ponovo pokušao da dođe do Helen, a ona je konačno pristala na susret. Prošlo je 72 godine otkako je poslednji put video.

Kada je stigao u njen stan zatekao ju je u bolničkom krevetu, gubila je vid i sluh i bila je potpuno sama. „Kada me je videla oči su joj se raširile, kao da joj se život vratio.“ „Pet puta sam te spasila od smrti.

Čekala sam te u Varšavi, volela sam te, ali ti nikad nisi došao.“ Izustila je. „i ja sam voleo tebe.“- rekao joj je. Nikad se više nisu videli. Umrla je 2018. godine u 100. godini života, a taj put kad su se videli Visni joj je otpevao mađarsku pesmu, istu onu koju ga je ona naučila u Aušvicu. Sećao se svih reči.

Advertisements