Iako podaci za jedan mesec u jednoj ekonomiji ne čine trend, razočaravajući izveštaj o zaposlenosti u SAD u aprilu nagnao je skeptične analitičare i ekonomiste da upozore da bi “mlake” brojke mogle da signaliziraju velike probleme pred nama.
U grupu pesimističnih stručnjaka koji ne vide jednostavan oporavak svetske ekonomije nedavno se svrstao i Dejvid Rozenberg, osnivač Rosenberg Research i bivši glavni ekonomista Merill Lynch-a koji se proslavio sa preciznim prognoziranjem ekonomske krize 2008. godine.
Podaci o radnim mestima u SAD nisu tačni
Aprilski izveštaj o poslovima nije ispunio očekivanja. Biro za statistiku rada proteklog petka objavio je podatak da je američka ekonomija dodala oko 175.000 radnih mesta prošlog meseca, oko 60.000 manje od najskromnijih prognoza stručnjaka.
U nedavnoj poruci svojim klijentima Rozenberg ih upozorava da glavni mesečni podaci u SAD koji se tiču radnih mesta i novootvorenih poslova, nisu u skladu sa podacima iz “BLS-ove poslovne dinamike zapošljavanja “, koji pokazuju potpuno drugu sliku tržišta rada SAD. Prema tim izvorima, SAD je u trećem kvartalu 2023. godine izgubila 192.000 radnih mesta.
Od tada, prema anketama o platnim spiskovima, u koje nije uključena poljoprivreda, pokazala je da je američka ekonomija dobila oko 640.000 radnih mesta. Podaci o platnim spiskovima, kaže Rozenberg, takođe nisu u skladu sa podacima BLS-ovog kvartalnog popisa zaposlenosti i plata, koji pokazuju mnogo blaži rast broj radnih mesta.
Samim tim, tvrdi Rozenberg, podaci o platnim spiskovima su “precenjeni u istorijskim proporcijama” i za to je kriv metod koji BLS koristi za prikupljanje podataka. Kako dalje nastavlja on, BLS istražuje uzorak preduzeća da bi napravio svoje mesečne izveštaje, ali Rozenberg je rekao da su njihovi nalazi netačni zbog niske stope odgovora na upitnike i biro prosto ne zna da li su se neka preduzeća zatvorila, što je dovelo da njihovi radnici nađu posao negde drugde.
Shodno tome, on kaže da će u narednim mesecima doći do značajnih revizija podataka o platnim spiskovima i na njegovo čuđenje ni investitori ni same Federalne rezerve to sada ne očekuju.
– Revizije neće uslediti još šest meseci, kada budu objavljene, to će biti šok i za FED i za tržišta, piše Rozenberg. “FED sada namerava da ostane po strani jer pažljivo prati zaostajanje i savremene indikatore koji su prepuni velikih termina grešaka, i što duže čeka, to će više morati da uradi na frontu kamatnih stopa. Slično kao 1991. 2001. i 2008. godine.”
AI je u balonu i počeo je da se izduvava
Pored toga što je svoje klijente upozorio na netačne podatke o radnim mestima i neprecizne platne spiskove, Rozenberg tvrdi da su se cene akcija i valuacije kompanija poslednjih meseci “otkačile od šire makroekonomske slike”.
U svojoj poruci koju je poslao investitorima 23 aprila kaže da su akcije AI kompanija, među njima i one u vrhu valuacija na berzama, u balonu koji se polako izduvava.
– Aktivnosti na berzi prošle godine su deo “izduvavanja vazduha iz AI balona”. Nvidia je prošla kroz najgori dnevni pad od marta 2020. godine. Veliki momentum koji smo imali kod AI akcija sada je krenuo unatraške, dodao je Rozenberg i pokazao sledeći grafikon. (crvena kriva je meme akcije balon, plavo je balon električnih automobila, zeleno OIE balon i žuto AI balon).
Rozenberg je već godinama veliki pesimista i redovno (i pre kovida i svih ostalih kriza i eksternih šokova za ekonomiju) upozorava na opasnost od recesije.
Iako se ovaj ekonomski pad koji on prognozira i dalje nije materijalizovao (stopa nezaposlenosti u SAD je i dalje ispod 4 odsto uprkos jakom rastu kamata, potrošnja ne slabi iako je inflacija relativno visoka).
Prema februarskoj anketi Bloomberga među američkim ekonomistima, trenutna šansa da recesija izbije u narednih godinu dana u SAD je oko 40 odsto, i većina stratega tvrdi da će S&P500 ostati u zelenom do kraja ove godine.
Ipak, recesija je i dalje vrlo moguća. Klasični indikatori da će do nje doći, preokrenuta kriva prinosa na državni trezor i dalje nastavlja da treperi kao glavni znak upozorenja. Takođe i na tržištu rada su sve lošiji uslovi. Najave otpuštanja su u porastu što sugeriše da će biti i zahtevi nezaposlenih.
FED radi sa pogrešnim podacima
Rozenberg takođe tvrdi da što duže kamate ostanu na ovako visokim nivoima veći je rizik od recesije.
– Moja najveća briga je da će FED, fokusirajući se isključivo na falične državne podatke i izbegavajući sve dokaze o benignim inflatornim pritiscima i ekonomskoj mekoći, završiti ovaj ciklus praveći pogrešan potez u monetarnoj politici tako što će predugo čekati da se otkloni monetarno ograničenje, rekao je Rozenberg uz komentar da “ne oseća” da se bilo kakva analiza podataka uopšte radi sa njihove strane.
– FED namerava da se drži po strani i pažljivo prati zaostajanje i indikatore koji su prepuni velikih grešaka, dodaje.
On je kritikovao njihov fokus na favorizovane podatke o inflaciji PCE, koji su u martu porasli više od procenjene godišnje stope od 3,7 odsto i na osnovu čega je FED odlučio da je još uvek rano za popuštanje monetarnih instrumenata.
Rozenberg tvrdi da podaci za prvi kvartal oslikavaju usku sliku inflacije, vođenu: finansijskim uslugama i osiguranjem, zdravstvenim uslugama i stambeno-komunalnim uslugama.
– Ne vidim kako FED može da utiče na ove inherentno neciklične oblasti. Nejasno je koliko će ti uticaji biti dugotrajni, kaže on i dodaje da bez te tri stavke inflacija je porasla samo 1,5 odsto godišnje.
On kaže da je kada izuzmemo vladin, zdravstveni i finansijski sektor iz računa BDP SAD-a, ostvaren mlak rast od 1,6 odsto i da je stvarna potrošnja zabeležila samo skroman rast od 2 odsto, što je daleko od narativa o “vrućoj” ekonomiji.
(Blic)