Čuveni Čileanac Pablo Neruda, jedan od najplodnijihpesnika 20.veka, ostaće upamćen kao borac za pravdu, istinu u ljubav, ali pre svega kao čovek koji je svim srcem voleo, slavio i veličao lepotu života.
Neruda je bio u duši optimista, umetnik koji je proputovao ceo svet i video ga očima deteta – kao šareno mesto gde uvek ima mesta za napredak, boljitak i naravno ljubav. Plamen ljubavi koji je upaio u svojim pesmama večno će goreti, a on je ljubavi u svojim rečima dao najlepše boje, “nateravši” svakog ko pročita njegove stihove da se osmehuje i priželjkuje da i njegovo srce tako zatreperi.
Ali, čileanski pesnik je pored oda ljubavi, pisao i predivne ode životu, u kojima nas je učio da ne brinemo, da se prepustimo, da živimo punim plućima, da ne zaboravimo uzbuđenje i čaroliju svakodnevnice.
Jedna od najlepših pesama koje je Neruda ostavio iza sebe jeste i svojevrsno uputstvo za blagostanje i radost u životu.
Ne zaboravi biti srećan
Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav, onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji je pretvoren u roba navika postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja, onaj koji ne menja rutinu, onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju, i ne priča s onima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti i njenog vrela emocija onih koje daju sjaj očima ili napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi, onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima; onaj koji sebi neće dozvoli nijednom u svom životu da pobegne od smislenih saveta.
Živi danas, učini danas, rizikuj danas! Ne dozvoli lagano umiranje! Ne zaboravi biti srećan!