Potresna svedočenja tviteraša iz Srbije i regiona o tome kako su saznali koje su veroispovesti: Nikada neću zaboraviti kako sam saznala da sam srpkinja

FOTO: PIXABAY

Biti čovek, bez obzira na pol, opredeljenje kod izbora partnera, veroispovesti. Nažalost, ono što je nekada bilo normalno, pre trideset godina na tlu bivše Jugoslavije, počelo je da se meri u krvnim zrncima i sa koliko prstiju se neko krsti, iako su do juče svi bili drugovi, prijatelji, kumovi i Jugosloveni.

Advertisements

Objava tviterašice iz Bosne, otvorila je temu koja je aktualna i danas, a u koju su se uključili državljani skoro svih bivših republika koje su se nalazile u sastavu nekadašnje SFRJ.

Naime, oni koji su do jednog trenutka sebe smatrali istim među jednakima, Jugoslovenima, braćom i sestrama, postajali su preko noći muslimani, pravoslavci, katolici, odnosno, Srbi, Bosanci, Hrvati, Slovenci, što im je, sudeći po komentarima koji su se samo nizali, bilo više nego čudno, a nekima i bolno.

„Ja sam prvi put saznala da sam muslimanka, u VIII-om razredu. Rekla mi Julija, napolju bili, pred poštom. Kaže, mi smo sve Srpkinje i Slavica, i Dragana i Svetlana. Ti si muslimanka. Gledam u nju, ma, rekoh, nisam. Došla kući, pitam, kažu, jesi. Pa, rekoh, što niste rekli.“, glasio je tvit koji je doslovno zapalio Tviter.

Advertisements

Nakon nje, oglasila se i devojka koja je tih godina bila na hrvatskom primorju. „Ja sam postala Srpkinja kad sam u srednjoj školi išla na letovanje u Makarsku. Mama mi je tada rekla da tiho pričam, jer Hrvati ne vole Srbe.“, napisala je. Sledeća ispovest, takođe je nastala na hrvatskom primorju.

„87-e, leto, sestra III godina medicine, ja III godina gimnazije, Makarska, šetamo uveče. Grupa iz Imotskog čula da pričamo “ekavicu”, njih 10-ak. Sestru štipnuli, meni opalili 2 šamara. Od tada nikad više tamo na more. Nisam bio tamo 90-ih, što se mene tiče mi smo završili 87-e“, ispričala je ona.

Mladić koji se sledeći izjasnio, istakao je da je oduvek znao ko je i šta je, ali da se izjašvanjavao kao Jugosloven.

„Oduvek sam znao sva porekla moje mešane porodice, a uvek sam se osećao kao Jugoslaven i ateist. Sad sam Evropljanin i intelektualac.“, kratko je on naveo.

Advertisements

U jeku porasta lošeg talasa nacionalizma, bilo je onih koji su zbog svoje veroispovesti i nacionalnosti, bili mučeni i stigmatizovani na najgnusnije načine.

„Mene su „prijatelji“ ispred zgrade skinuli golog i išarali 4S po meni 1992, pitao mamu što su ovo uradili, kaže mama pa nisi Srbin. Nisam ni znao šta sam, a i što bi, imao sam samo 6 godina“, napisao je ovaj tviteraš.

Još jedna surrova ispovest, došla je odmah posle njegove.

„Prvi put kad sam shvatio da sam „bosanac“ je bilo u izbeglištvu, na Hvaru 92., deca koja nisu bili Bosanci mi razbila glavu kamenom. Probudio se u hitnoj. Imao 5 godina tada.“, napisao je.

Advertisements

Jedan od tviteraša probao je da objasni da ovakvo ponašanje proizilazi iz onoga što dete čuje i vidi u svom okruženju.

„Sve ide iz kuće .Volim što moja deca rastu i znaju da imaju multikulturalnu porodicu. Ima nas svakakvih., od svih vera i nacija.“, objasnio je on.

Tviiterašica koja se oglasila nakon njega, dala je možda i najbolje objašanjenje shvatanja i života prosečne porodice iz Jugoslavije tog doba.

„Govori se o vremenu kad to uopšte nije bilo važno! U mom rodnom listu piše Otac, Srbin, majka Srpkinja. Otac Mehmed, majka Zumreta kao i ja! Šta sam ja? Ko sam ja? Nevažno, važno je da li sam čovek ili ne!“, napisala je.

Da deca nisu znala ništa o veroispovesti, kojoj veri pripadaju i kako da se ponašaju u novonastalim okolnostima, svedoči ispovest tviteraša koji je rastao u Bosni.

„Proleće ’91., sunce piči, sedimo pred kućom. Pita Mil’ca (imamo 10 god.) kako se „krstim“. Kažem „nemam pojma“, pitam „kako se ti krstiš“. Kaže „s tri prsta“. Pa, reko, onda valjda i ja. Rekla bih, Llijino maslo (tata, gutač dnevnika). Ode Mil’ca, počnu padati granate.“, naveo je.

Najbolji prijatelji su preko noći postajali neprijatelji, a kako je dolazilo do raskola, najbolje svedoči sledeći primer. Na sreću tviteraš koji je izneo svoje sećanje, i njegov prijatelj, nisu imali posledica po dalje druženje nakon priče o tome ko je ko.

„Mene je devedesete najbolji jaran nakon konzumacije većih količina pripravka na bazi šljive, upitao kako smo to mI mogli dobiti nacionalnost na osnovu religije. Rekao sam mu samo da ga mi j….o u glavu. Sutradan ko da nista nije bilo.“, napisao je.

O načinu odrastanja i tome ka čemu su deca usmeravna, najbolji primer je devojka koja je potekla iz mešovitog braka.

„Mene su moji učili da sam građanka sveta i da nije bitno deklarisati se po nacionalnoj osnovi. Majka mi je mešovita i slavili smo oba Božića. Ja sam to prihvatila i ne mislim da sudbina mora nužno da mi bude unutar određenih granica. I to ne zbog uslova života ovde.“, objasnila je ona.

Sve ono o čemu su tviteraši pisali, o bratstvu i jedinstvu, kako su se družili i šta je bilo bitno pre zlokobnih devedesetih, objasnio je momak koji je odrastao u Sloveniji.

„Rođen u Sloveniji i živeo tamo 14 godina do 1987., tek sam 1990.-1991. ukapirao da su mi tri najbolja druga bili jedan Slovenac, jedan Hrvat i jedan musliman!“, napisao je on na kraju.

(Izvor: Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements