Oglasili su se otac i majka poginulog policajca i njegove sestre u Masakru kod Mladenovca.
U.B. (21) se sumnjiči da je 4. maja ubio osmoro meštana Dubone i Malog Orašja kod Mladenovca, a da je 14 ljudi ranio. Među ubijenima su brat i sestra, policajac i gimnazijalka, M.P. i K.P., a sada su se oglasili i njihovi neutešni roditelji.
“M.P. se rodio u sedmom mesecu, tri meseca smo se borili i peživeo je. Odnegovali smo ga, završio je školu, gimnaziju, bili odličin đaci i jedno i drugo. Sve su nas slušali, pomagali nam. Hteo je od malena da bude policajac. Uspeo je, zaposlio se, radio je časno svoj posao. Učili smo ga da sa svakim bude dobar, da se nikome ne zamera, takav je i bio. Bio je uzoran i poslušan. On radi ceo dan na svom poslu, a onda dođe i radi sa nama poljoprivredu. Meni je bila želja i za nju da završi fakultet i da položi vožnju pre toga. U četvrtak ujutru je otišla da podigne dozvolu. U četvrtak uveče, on je nju ubio”, počinje priču neutešna majka policajca i njegove sestre koji su ubijeni u masakru kod Mladenovca.
“U petak smo planirale da idemo da kupujemo haljinu za maturu koja je 12. juna…nismo je kupile. Sve mi je to uzeo. Uzeo mi je decu, uzeo mi je sve. Naša deca nisu bila samo nama dea, oni su bili moji drugari. Stalno su mi pisali, slali mi i smešne stvari. Moj sin nije znao ni da se naljuti. Bio je mio, nežan, drag i to svi mogu da vam posvedoče. Sve smo u šali i smehu radili. Mogu da pričam danima o njima, ali moja deca nisu oo zaslužila. Sve prolazi, a njih nema. Svako ode svojoj deci kući, a ja nemam nikog, a do pre pet dana sam imala sve. Sad nemam razlog da živim bez njih”, rekla je majka.
O svemu što su proživeli se oglasio i otac M.P. i K.P.
“Kad se sve to izdešavalo, Hitna je kupila decu, a nas su zvali i došli do kapije i rekli ‘Pobila su se deca u školskom’, ja sam mislio pobila su se, potukli su se, ali ni to mi nije bilo jasno. M.P. se nikada nije potukao. Nisam ni slutio da su mi deca poginula i da je bila pucnjava. Kad sam stigao na lice mesta to su bile patrole policije, to je bilo mnogo ljudi, ja nisam mogao da priđem svojoj deci. Gurao sam se sa policajcima da priđem da ih otkrijem da vidim da li su oni i niko nije hteo da me pusti. Ali sinu sam odmah prepoznao patike, a ćerki sam video samo bele đonove. U tom momentu sam dobio snagu tenk da prevrnem i gurao sam se sa policajcima i došao sam malo bliže do nje i video sam da je i ona… i shvatio sam da su mrtvi. Sva druga deca su bila u Hitnu prebačena, samo su oni ostali da leže tu”, rekao je neutešni otac i dodao:
“Ne mogu da shvatim zbog čega se ovo desilo. Krenulo je iz Malog Orašja, sa autom se odvezao u dvorište. Stao je tu gde su mladići pekli roštilj. Kako sam čuo postrojavao ih je mirno da stanu, oni su se šalili i mislili su da se šali i pozvali su ga na roštilj i piće. Čim su ga pozvali ispalio je rafal i počeo da puca u njih. Devojka je jedna pobegla, a oni su svi tu popadali i ostali. Pucao je dalje u ljude koji su radili ogradu u Duboni, ne pokajavši se ni za jedno ni za drugo. Opet je upalio kola i došao do mesta gde su bila naša deca. Izašao iz auta, postrojavao ih je, isto su se nasmejali, a on je ispalio ceo rafal. Čuo je da neka deca jauču još uvek i da nisu svi pobijeni, promenio je tada šaržer, ušao u dvorište i ponovo ispalio još jedan rafal i overavao ih je.”
(Espreso / Happy/ MONDO)