Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još ih održavaju. Ovo su neka od verovanja koja su ostala do danas:
– Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.
Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
– Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.
– Na Badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena – a kašike se kriju i na sveti Trifun-kada su zimi verige-da se ne kuša “pilitija” (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivi – a igle i vretena se kriju kad se žnje da trstika ne bode u oko.
– Za Badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju celi orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.
– Posle večeri na Badnje veče se svi celivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce.
– Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
– Na Badnje veče ko prvi vidi pregoreli badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.
– Od Badnje večeri voda od voćke, stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.
– Žar od badnjaka se čuva zbog besnila, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.
– Šumke od badnjaka stavljaju se u odžak da odstoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu
(Espreso/Najžena)