Ko ne bi voleo da krene u šoping sa idejom da kupi sve što treba, ali i da sačuva novac, vreme, živce? Jasno je da se određena suma mora potrošiti, ali zašto biste davali više nego što treba. Evo nekoliko trikova kako da budete pametni u kupovini.
1. Ne menjajte evre u dinare u velikim marketima ili nekim šoping molovima, jer je kurs uglavnom najniži koji može biti dozvoljen. Tako se može desiti da vam menjačnica računa po kursu od nepunih 115 dinara za jedan evro, te se može desiti da na iznos od 1.000 evra ili više, budete na gubitku za oko par hiljada RSD. Upravo to bi se desilo jednoj Beograđanki, da ipak nije odlučila da plati drugim putem.
2. Ako zaobiđete lavirint u radnji, osmišljen kako bi vas trgovac “namamio” na obilniju kupovinu, nećete uštedeti samo pare, već i sačuvati vreme/živce. Ljudi obično dođu po jednu ili nekoliko stvari, ali dok prolaze kroz ostale prostorije na putu do “cilja”, mame ih ostale stvari sa rafova, posebno one na akciji. Iako prodavci to ne bi smeli da čine, neki su ipak radi da vam “odaju prečice” kako da dođete do cilja brže i jednostavnije.
3. Ne žurite. Ovo je posebno izvodljivo ako kao mesto kupovine birate tržne centre. Videli ste nešto što vam se dopada, ali niste baš sigurni da li je “to to” i vredi li para? Sačekajte pola sata. Sedite negde i popijte kafu, napravite krug, idite do toaleta, ručajte. Stvar koju ste videli neće “pobeći”, a vi ćete malo razbistriti misli i promisliti da li vam je ta kupovina neophodna ili ne.
4. Prebacite se na onlajn, kada možete. Ovaj vid kupovine, koji je posebno procvetao tokom pandemijske 2020. godine, ima dosta svojih prednosti: brža kupovina, ne morate da izlazite iz kuće, mnoge stvari su jeftinije kada se kupuju na mreži, odnosno jedna cena važi za onlajn, a druga za fizičke prodavnice. Ipak, vodite računa šta kupujete i preko kog sajta, jer ima dosta lažnih trgovaca. Takođe, postoje stvari koje ne možete kupiti bez isprobavanja, na primer, dušek, cipele.
5. Uzmite manju korpu, ili bar srednju, nikako najveću. Sa psihološkog aspekta, fenomen “korpe za kupovinu” objašnjava se time što ako odaberemo veliku, gotovo nikada nemamo utisak da smo nešto konkretno kupili, tj. da smo je “napunili” do vrha. Onda kada to učinimo, već je kasno, jer smo verovatno pazarili mnoštvo nepotrebnih stvari, onako usput.
Takođe, uvek je važno da se konsultujete sa iskusnim i ljubaznim prodavcem, koji će vam objasniti proces kupovine, stanje zaliha, najbolje načine plaćanja (recimo, kreditna kartica na rate). Isto tako, dobar prodavac poznaje asortiman i moći će da vam preporuči šta da uzmete kako ne biste napravili grešku, odnosno šta nikako nije dobra opcija.
(Izvor: Srbija Danas / Telegraf)