Mnogi zločini počinjeni na teritoriji Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi.
U kategoriji Najjeziviji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.
3. maja, negde oko 8:30h 2014. godine u Ulici vojvode Stepe, gotovo u centru Kraljeva, ubijen je poznati hirurg i dugogodišnji načelnik Odeljenja opšte hirurgije Zdravstvenog centra “Studenica” Slobodan Lukić (66). Na njega je, dok se vraćao sa pijace, pucao penzioner Budimir Milosavljević (76) iz Kraljeva, ispalivši iz pištolja sedam hitaca, a potom pokušao i sebi da oduzme život, ali su ga u tome sprečili prolaznici koji su ga savladali. Na mesto nesreće su odmah izašli hitna pomoć i policija, Lukić je prebačen u Zdravstveni centar “Studenica” gde je preminuo posle tri sata.
– Video sam jednog čoveka sa štakom kako prilazi muškarcu, neposredno kraj mene i iz pištolja puca u drugog čoveka, koji se posle dva ispaljena hica još uvek držao na nogama, zatim pao, a čovek sa pištoljem je uprkos tome nastavio da puca u njega, ispalivši još pet-šest hitaca – ispričao je tada očevidac koji je želeo da ostane anoniman.
Svi su se pitali šta je motiv ovako svirepog zločina?
Dr Lukić je godinu dana pre operisao Budimira zbog problema sa žučnom kesom. Verovatno nezadovoljan lečenjem, pa možda i time da mu se bolest iskomplikovala, penzioner je i ranije uznemiravao dr Lukića, sve dok nije potegao i pištolj.
Zaposleni u ZC “Studenica” nisu mogli da dođu do reči.
– Dr Lukić je na mestu događaja teško povređen i već tada nije davao znake života. Sve što smo pokušali da uradimo u veoma kratkom roku bilo je bezuspešno. Svi smo ovde njegovi đaci, ali nažalost nismo mogli da mu pomognemo – kratko je rekao dr Zvonimir Veselinović, direktor ZC “Studenica” naglašavajući da je Lukić stigao sa prostrelnim ranama.
Dilemu je razrešio tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar:
– Po onome što je pisao i zbog čega je dolazio u bolnicu, on je bio ubeđen da ima tumor. Pre godinu dana je operisao žučnu kesu, sa jednom manjom komplikacijom koja nije zahtevala reintervenciju, već je konzervativno sanirana. Međutim, on je ostao mišljenja da ima tumor, iako postoje izveštaji u kojima piše da ga nema – rekao je Lončar.
Milosavljević je čak, prema rečima ministra, više puta inisistirao da mu lekari napišu da ima tumor.
Nakon što je hladnokrvno ubio lekara, Milosavljević je želeo da sebi oduzme život. Prešao je ulicu i pucao:
– Ispalio je jedan metak sebi ispod vrata i oblila ga je krv. Tada su reagovali prolaznici, koji su ga sprečili da ponovo puca i zadržali ga do dolaska policije – rekla je prodavačica iz obližnje trafike novinarima.
Penzioner je prebačen u Klinički centar u Kragujevcu, bio je u stabilnom stanju, sa prostrelnim povredama mekog tkiva na vratu.
Presuda
Apelacioni sud u Kragujevcu, potvrdio je presudu Višeg suda u Kraljevu: okrivljeni penzioner Budimir Milosavljević, za svirepo ubistvo hirurga Dr Slobodana Daneta Lukića, ostaje doživotno u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu na lečenju. Izrečena mu je mera bezbednosti obaveznog lečenja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Prema oceni lekarske komisije Specijalne zatvorske bolnice, potvrđeno je da osuđeni boluje od psihopatološkog poremećaja hipohondrijskog karaktera.
Iza sebe dr Lukić je ostavio suprugu Danu i sinove Vojkana i Vukašina.
(Izvor: SD)