Ako se osuši, list se može koristiti i kao čaj, koji je, osim što je ukusan, koristan kod alergijskih oboljenja
Svako ko ima baštu, pa makar i biljku u saksiji zna da je korov štetan. „Krade“ hranljive materije vašem omiljenom cvetu, luku, paradajzu u bašti. Ali, ne treba baš svaki korov da bacimo. Neki mogu da budu i hrana, lek, ukusan čaj.
Kopriva. Žari, peče, može i plikove na koži da izazove. I da mući danima. Ako malo ne vodite računa, može da vam izraste u bašti. Samonikla je. Ima je po poljima, posebno „voli“ zapuštena mesta sa ljudskim i životinjskim organskim otpadom. U stvari, voli zemljište bogato azotom.
Kopriva se skoro oduvek u Srbiji koristi kao hrana. Može se koristiti u pitama, u čorbama, kao salata, dodatak raznim jelima. Tada se uzima list, mada je sam vrh najbolji. Vrhunski kulinari je i te kako eksploatišu u svojim receptima. Patrijarhu Pavlu su omiljeno piće i hrana bili sok od paradajza i kopriva.
Ako se osuši, list se može koristiti i kao čaj, koji je, osim što je ukusan, koristan kod alergijskih oboljenja.
Kopriva kao hrana i čaj
Sveža kopriva je oduvek u narodu bila korišćena jer „jača krv“. Bogata je gvožđem, i upravo zato se i smatra da je veoma korisna kod anemije, bledila, nedostatka energije, brzog umaranja.
Spisak bolesti koje se spominju da im kopriva pomaže je podugačak. Jer kopriva ima vitamina C, vitamin K, D, zatim B2, B5, naravno gvožđe, magnezijum, silicijumovu kiselinu tj. poznatiju kao mravlju kiselinu, koja je „zaslužna“ za žarenje.
Svakako ovaj multivitaminski kompleks iz prirode treba koristiti. Em je besplatan, em ga ima svuda u prirodi. Jedino važno upozorenje je da je ne treba brati baš na svakom mestu, zbog aero zagadjenja. Kada je berete, pazite da vas ne ožari.
A ako zagrmi, ipak bežite u koprive, jer „neće grom u koprive“. Zašto i kako je nastala ova poslovica, nije sasvim jasno. Logično objašnjenje je da kopriva ne raste ispod drveća, gde je opasno biti kada grmi. Znači, dalje od drveća, u koprive. Jer u njih neće grom!
(Izvor: espreso.co.rs)