Patrijarh Pavle je verovao da je dobro da molitve čitamo, a ne da ih izgovaramo napamet, jer ćemo tako lako odludati u mislima.
Ipak, zalagao se za to da se svako od nas neprestano moli kako ne bi pao u napast.
“Neprestana molitva sastoji se u tome ne samo da se mi svagda molimo već stalno Boga da se sećamo i osećamo ga uvek pred sobom kako gleda na sva dela, namere i pomisli naše.
Prema tome, divna je navika obraćati se Gospodu od srca i kratkim molitvama u svakoj prilici i poslu, u početku sa: “Bože, pomozi! Gospode, blagoslovi!”, a na kraju sa: “Slava ti, Gospode! Blagodarim ti, Bože!”
U iznenadnim neprilikama, kakvom bilo iskušenju: “Gospode, spasi! Bože, milostiv budi meni grešniku! Gospode Isuse Hriste, sine božji, pomiluj me grešnog! Presveta Bogorodice, spasi nas!””
(Stil)