Ogromna većina ljudi sa sedom kosom ima sedenje koje je povezano sa godinama. Međutim, ponekad seda kosa ukazuje na bolest, posebno ako se javlja u posebno mladom dobu.
Kod ljudi većina sede kose nije povezana sa stresom. U stvari, kosa zapravo uopšte ne „sedi“. Kada folikul dlake proizvede kosu, boja se postavlja. Ako jedan pramen kose počinje smeđe (ili crvena ili crna ili plava), nikada neće promeniti boju (osim ako ne obojite kosu).
Vaši folikuli dlake proizvode manje boje kako stare, tako da kada kosa prođe kroz svoj prirodni ciklus odumiranja i regeneracije, veća je verovatnoća da će postati seda nakon 35. godine. Genetika može igrati ulogu kada to počne.
Zaštitite se od oštećenja hronične upale Nauka je dokazala da se hronična upala niskog stepena može pretvoriti u tihog ubicu koji doprinosi kardiovaskularnim oboljenjima, raku, dijabetesu tipa 2 i drugim stanjima. Dobijte jednostavne savete za borbu protiv upale i ostanite zdravi – od stručnjaka sa Harvardske medicinske škole.
Iako pod stresom ne može da se promeni boja pojedinačnih pramenova kose, stres može da izazove uobičajeno stanje koje se zove telogen efluvium, zbog čega kosa opada oko tri puta brže nego normalno. Kosa ponovo raste, tako da stanje ne izaziva ćelavost. Ali ako ste srednjih godina i vaša kosa opada i brže se regeneriše zbog stresa, moguće je da će kosa koja uraste biti seda umesto svoje prvobitne boje.
Ipak, studija na miševima iz 2020. pokazala je kako stres može dovesti do toga da njihovo krzno posedi pod stresom. Nejasno je da li se ovo odnosi na ljude i koliko često igra ulogu u sedenju kose.
Bolesti koje uzrokuju sedu kosu
Ogromna većina ljudi sa sedom kosom ima sedenje koje je povezano sa godinama. Međutim, ponekad seda kosa ukazuje na bolest, posebno ako se javlja u posebno mladom dobu. Zdravstveni problemi koji mogu biti najavljeni sedom kosom uključuju:
nedostatak vitamina B12
neurofibromatoza (takođe nazvana Von Recklinghausenova bolest): ova grupa naslednih bolesti uzrokuje rast tumora duž nerava i abnormalni razvoj kostiju i kože.
tuberozna skleroza: neuobičajeno, nasledno stanje koje uzrokuje benigne tumore u više organa (uključujući mozak, srce, bubrege, oči, pluća i kožu).
bolesti štitaste žlezde
vitiligo: ovo stanje uzrokuje da melanociti (ćelije u osnovi folikula dlake koje proizvode boju) budu izgubljene ili uništene – možda zato što imuni sistem „ispali“ i napada kožu glave, a ne infekciju.
alopecia areata: poremećaj u kome se delovi kose mogu iznenada izgubiti, posebno obojene (ne-sede) dlake. Ovo može dovesti do sijedenja „preko noći“ jer ranije prisutne sijede ili bijele dlake odjednom postaju očiglednije. Kada se rast kose nastavi, može biti bela ili seda, ali obojena kosa se na kraju može vratiti.
najviše utiču geni koje ste nasledili od roditelja. Iako stres može igrati ulogu u tom procesu, bilo bi korisnije da se osvrnete na prethodne generacije, a ne na svoje trenutne nivoe stresa kako biste mogli da predvidite kada ili da li ćete posedeti
(Izvor: Espreso)