Lučindan je česta slava srpskih porodica.
Na taj dan se slavi Sveti Luka koji je bio jedan od prvih propovednika hrišćanstva i autor jednog od četiri Jevanđelja.
Sveti Luka se smatra i prvim ikonopiscem i začetnikom ikonopisa u hrišćanstvu. Živopisao je prve tri ikone Presvete Bogorodice i ikone Svetih apostola Petra i Pavla.
U narodu postoji verovanje da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je naslikao najpribližnije njenom pravom izgledu.
Sveti Luka je rođen u Antiohiji i smatra se da je bio veoma obrazovan. Izučavao je grčku filozofiju, medicinu i živopis.
Nakon susreta sa Hristom, postaje jedan od 70 apostola i šalju ga na propoved.
Po silasku Duha svetoga na apostole, Sveti Luka se vraća u Antiohiju i sa apostolom Pavlom kreće put Rima, preobraćajući neznabožce u hrišćanstvo.
U svojoj 60. godini Luka je napisao Jevanđelje. Zadatak svakog jevanđeliste je da predstavi temeljne crte Isusovog lika.
Preminuo je u 84. godini života tako što su neznabošci Luku mučili, a potom ga obesili o maslinovo drvo u gradu Tebi.
Sveti Luka se smatra zaštitnikom medicine, bolnica, apotekara, lekara, bolesnih ljudi i porodica.
U narodu je poznato da Luka nije naplaćivao svoje medicinske usluge. Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.
U većini krajeva u Srbiji, na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a govori se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima i vukovi dolaze do sela. Lučindan se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li “pada” u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
(Espreso /381)