Najpoznatiji ruski opozicionar Aleksej Navaljni služi kaznu od 19 godina zatvora i zabranjeno mu je da se kandiduje na predsedničkim izborima zakazanim za 17. marta.
Očekuje se da će Vladimir Putin ponovo pobediti i osigurati novi šestogodišnji mandat. Protivkandidaturu istakla je bivša novinarka Jekaterina Duncova (40), koja se zalaže za kraj rata u Ukrajini.
Londonski “Tajms” predstavlja je kao malo poznatu advokaticu i razvedenu majku troje dece koja želi da okonča borbe u Ukrajini i osloboditi političke zatvorenike. Navaljni je pozvao svoje pristalice da glasaju za bilo kojeg protivkandidata kako bi se oslabio Putinov uticaj.
Katarina Duntsova ulazi u kampanju sa sloganom “Vratite budućnost našoj zemlji”. Izjasnila se da će, ako postane predsednica, potrošiti novac na poboljšanje životnih uslova, umesto na nove tenkove. Bivša regionalna televizijska novinarka Duntsova živi u Rževu, 350 kilometara od Moskve, gde je bila članica gradskog veća od 2019.
Za “Tajms” je rekla da ju je strah, jer je svesna da su najglasniji Putinovi kritičari ubijeni, zatvoreni ili oterani u egzil. Ali, strah ne bi trebalo da prevlada, poručuje. Ako bude izabrana, učiniće sve da osigura da do mira u Ukrajini dođe što je pre moguće. Ali odbacuje optužbu da su svi Rusi krivi za rat.
– Rusija nije Putin, a Putin nije Rusija. Nisam pristalica kolektivne krivice – ističe.
“Tajms” piše da su na pomno kontrolisanim izborima dosad dopuštali barem jednog liberalnog kandidata “kako bi pružio iluziju demokratije”, ali bira ga Kremlj.
Katarina Duntsova odbacuje mogućnost da bi mogla biti ikebana vlasti. O svojoj kandidaturi razgovarala je s drugim opozicionim aktivistima i političarima, kaže ona. Pristalice su je savetovali da ne daje puno intervjua stranim medijima da je vlast ne bi napala kao “stranog agenta”.
Tužioci su je pozvali prošle nedelje kako bi razgovarali o njenim političkim stavovima, uključujući “rat i mir”. Duncova se zakikotala na pitanje o jednom članku objavljenom na internetu u kojem je nazvana “Katarina III”, i kazala da su njeni heroji indijska liderka Indira Gandi i južnoafrički lider Nelson Mandela.
(Kurir/Jutarnji list)