Dejvid Filip Veter proveo je 9 meseci u majčinoj utrobi, a samo nekoliko sekundi nakon rođenja stavljen je u plastični balon i nikada ga nije napustio.
Dejvid je patio od retkog stanja zvanog SCID (teške kombinovane imunodeficijencije), što je značilo da nije imao funkcionalan imuni sistem.
Dejvid je bio treće dete koje su njegovi roditelji dobili. On je došao na svet u septembru 1971. godine u Teksasu. Bio je treće dete svojih roditelja Kerol En i Davida. Imali su ćerku Ketrin i kasnije sina Dejvida Džozefa, koji je preminuo u detinjstvu, od SCID-a. Kada je par saznao da će imati još jednog dečaka, lekari su rekli da postoji 50% šanse da će se roditi sa SCID-om.
Dečak je dobio poklon 1977. koji mu je omogućio da slobodno šeta.
Specijalisti su smatrali da će držanje Dejvida u plastičnom, sterilnom balonu biti kratkotrajno i mislili su da će se dečak izlečiti do njegove druge godine. Na kraju, bio je zatvoren u balonu tokom celog života kako bi bio zaštićen od virusa i bakterija koje bi bile fatalne za njega.
Osoblje Teksaškog bolničkog centra, gde je Dejvid proveo svojih prvih 5 godina života, pitalo se da li je etično odgajati dete u balonu, ali su se na kraju složili da jeste.
Sve što je dečak dobijao – hranu, vodu, pelene, odeću, knjige – moralo je da se steriliše i ubaci kroz vazdušne otvore. Ove izolacione centre dizajnirali su NASA-ini inženjeri, koji su kasnije kreirali i odelo za Dejvida, nalik odelu astronauta, kako bi se mogao slobodno kretati.
Zahvaljujući svemirskom odelu, koje je u to vreme vredelo 50.000 dolara, Dejvidova majka, Kerol En, mogla je da drži i zagrli svog sina prvi put 29. jula 1977, kada je Dejvid imao pet godina.
Kako su medicinske mogućnosti napredovale, pojavila se nova nada za Dejvida.
Doktori su 1983. predložili novu proceduru – transfuziju koštane srži od donatora koji se ne poklapaju savršeno. Ketrin, Dejvidova sestra, dobrovoljno se javila kao donator u pokušaju da izleči bolest svog brata.
Nažalost, nakon četiri meseca, sa samo 12 godina, Dejvid Veter je preminuo od limfoma, raka za koji je kasnije potvrđeno da je u njegov sistem uneo “Epstein-Barr” virus, koji je bio u stanju mirovanja u srži njegove sestre.
Veruje se da je Dejvid bio poslednja osoba koja je ikada stavljena u plastični balon.
Teksaška bolnica je kasnije otvorila Dejvidov centar – posvećen istraživanju, dijagnozi i lečenju imunih nedostataka. Danas, zahvaljujući dečaku i nasleđu koje je ostavio za sobom, sada postoje zakoni koji dozvoljavaju panele za skrining novorođenčadi, prenosi Brightside.
Štaviše, mnoga deca koja pate od SCID-a se rano dijagnostikuju i sada mogu da vode zdrav, normalan život. Poznati doktor je rekao da je “Ono što nam je Dejvid dao bila snažna lekcija u mnogim oblastima medicine i u životu”.
Priča ovog dečaka ne može se zaboraviti ni više od 50 godina nakon njegovog rođenja i kako je promenio živote miliona ljudi
Na spomeniku Dejvida Vetera piše: “Nikada nije dotakao svet, ali je svet osetio njegov dodir.”
(Izvor: Kurir / Nova)