Psiholog je otkrio kojih 7 rečenica nikada ne bi trebalo da govorite svojoj deci
Mnogi roditelji našli su se u zamci između savršenog roditeljstva kakvo su zamišljali i stvarnosti koja ih neretko ostavi zatečene, nepripremljene. U nekim situacijama tako kažu deci neke stvari za koje su mislili da nikada neće raditi i da su to samo greške njihovih roditelja, piše Zadovoljna.hr.
Ponekad svi izgovorimo pogrešne rečenice, posebno kada u multitaskingu, stisci s vremenom i rokovima pokušavamo da ispunimo zahteve na svim životnim poljima. Često usput kažemo deci stvari kojih se posle i sami stidimo. Šta često govorimo deci, a zapravo ne bi trebalo?
1. Ostavi me malo na miru
Roditelj kome ne treba povremeni odmor od dece verovatno ne postoji ili to neće priznati, ali problem je kada odbijanje deteta postane rutina. Izjavama poput ‘Ne smetaj mi’ i ‘Ostavi me na miru’ možete ih odbiti od sebe, poljuljati im samopouzdanje i s vremenom i stalnim odbijanjem mogu pomisliti kako s vama ne mogu razgovarati jer ste uvek previše zauzeti.
2. Nemoj plakati
Ova i slične varijacije poput ‘Nemoj da budeš beba’, ‘Nemoj da se plašiš’ i slično poruke su kojima detetu poručujete da njihove emocije nisu važne i da ih ne razumete. Prirodno je da roditelj želi da zaštiti dete od loših osećanja, ali to nije prikladan način.
Umesto da negirate njegova osećanja i govorite mu da ih i ono potisne, recite mu da razumete da je tužno, ljuto, uplašeno i pitajte ga kako mu možete pomoći. Imenujte ta osećanja i budite uz njega i uz takav pristup naučiće šta je empatija.
3. Daću ti ja razlog za plakanje
Pretnje su rezultat roditeljskih frustracija, ali nisu baš efikasne. Ako koristite takve pretnje ili razgovarate s njim ucenjivački i često koristite izraz ‘Ako to ne uradiš, ja ću…’, uskoro ćete morati da ostvarite svoju prijetnju ili ona gubi moć.
Ali to nije ispravan način da promenite detetovo ponašanje. Umesto pretnji uvek je bolje sprovoditi druge taktike poput one udaljavanje deteta od kritične situacije, priče ili malog tajm auta.
4. Samo čekaj dok tata dođe kući
Kako biste bili efikasni, morate znati da delujete odmah i sami, a ne na tatu svaliti ulogu lošeg policajca. Osim što pokazujete bespomoćnost, zbog odlaganja discipline dete neće biti svesno šta je pogrešno uradilo. Iščekivanje kazne može detetu samo da produži agoniju, a osim toga potkopali ste svoj autoritet i činite loše tati kojeg bi, prema tom stavu, dete trebalo da se plaši.
5. Požuri ili ćeš ostati sam
Pretrpani raspored, rokovi, saobraćaj, nedostatak sna samo su neki od razloga ove tako korišćene roditeljske poštapalice. Ali ako svom detetu svakodnevno, dok pokušava da pronađe svoje ćebence, ili da sam obuje svoje patofne s rukama na bokovima govorite da požuri, stvorićete mu osećaj krivice, a nećete ga nimalo požuriti.
Naprotiv, moglo bi se još više spetljati.Probajte da pronađete malo smireniji način da ubrzate stvari. Recite mu da ćete mu malo pomoći, ali da je odlično što se trudi, ili jednostavno odvojite više vremena za neke stvari za koje pretpostavljate da bi mogle duže da traju.
6. Kako to ne možeš, pa to je lako
Ono što je vama lako detetu sigurno nije. Ako smatrate da postoji lagan način da svlada određeno gradivo, onda mu ga morate pokazati, a ne postavljati pitanja koja će ga samo činiti nervoznim.
7. Pogledaj kako ti je brat /sestra miran
Poticati rivalstvo između braće, upoređivanja i takav način komunikacije neprihvatljivi su i verovatno je većina roditelja nakon što ih izgovori svesna greške. Svako je dete drugačije i treba ih gledati pojedinačno, a nikako upoređivati i još na taj način praviti razliku.
(Izvor: Espreso/Krstarica)