Nekidan se navršilo 10 godina od kada nas je napustio patrijarh Pavle, omiljeni poglavar SPC.
Na večni počinak u Manastiru Rakovica ispratile su ga stotine hiljada ljudi, koje su se u tišini i dostojanstveno više dana opraštale od njega, a poznati akademik i pesnik Matija Bećković tada je napisao reči koje po mnogima najbolje opisuju čoveka koji je još za života u narodu bio proglašen za sveca i koje se i dan danas pamte…
– Niko nije tiše govorio, a da se dalje čuo. Niko s manje reči nije rekao više. Niko nije lakše hodio zemljom, a da je ostavljao dublje tragove. Niko nije bio manjeg rasta, a da se video s veće daljine. Otuda, ni više ljudi ni veće tišine nego na njegovom pogrebu! – napisao je akademik tada.
Čitavu deceniju kasnije, koju smo proveli bez skromnog i plemenitog starca u kojem je kucalo veliko monaško srce, upitali smo Bećkovića da li bi imao još nešto da doda na ono napisano…
– Tek kada je umro, videlo se ko je bio, tek posle smrti počeo je da živi – rekao nam je Bećković.
Naveo je potom da je narod taj koji je uvek kanonizovao naše svece i da se to desilo i sa patrijarhom Pavlom, a da će zvanična kanonizacija, koja će se zasigurno jednom dogoditi, biti puka formalnost…
Patrijarh Pavle bio je na čelu SPC u najtežim vremenima, tokom ratnih dešavanja na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Nije pravio razliku među ljudima. Često je ponavljao da smo svi deca božja, osuđivao je svako nasilje i zločine, bez obzira na to ko ih je činio, kojem su narodu činjeni i kojoj veri. Poznato je i da je krajem devedesetih godina učestvovao u nekoliko protestnih šetnji protiv Slobodana Miloševića.
Da ga Srbi nisu zaboravili, dokaz su i reke ljudi koje su se juče slivale u Manastir Rakovica da odaju počast pokojnom patrijarhu i da se pomole na njegovom grobu, gde se prema mnogim svedočenjima, dešavaju čuda i isceljenja.
Povodom desetogodišnjice smrti voljenog patrijarha,u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u slavonskom selu Kućanci, njegovom rodnom mestu, služena je Sveta arhijerejska liturgija u pristvu vrha SPC.