Na drugi dan Božića Srpska pravoslavna crkva obeležava Sabor Presvete Bogorodice, veliki praznik kojim se odaje počast Bogorodici.
Budući da se na ovaj praznik sveštenstvo sa narodom okuplja da proslave Bogomajku, on se naziva saborom i trožestveno se služi u Njenu čast. Upravo je ovo dan kada su mudraci sa Istoka došli u Vitlejem da se poklone tek rođenom Hristu.
Car Irod je, u strepnji za svoj položaj, naredio tada da se sva deca u Vitlejemu ubiju, zbog čega je Bog poslao anđela da se javi Josifu u snu i zapovedio mu je da sa Bogorodicom i Mladencom pobegne u Misir. Po njihovom dolasku u Nazaret, ispunile su se proročke reči:
Gle, Gospod sjedeći na oblaku laku doći će u Misir.
Još uvek se u Kairu danas može videti pećina u kojoj je tada živela ova sveta porodica, kao i drvo pod kojim je Presveta Bogorodica odmarala sa Isusom u naručju.
Verovanja i običaji na drugi dan Božića
Na ovaj praznik izgovara se sledeća molitva, koja tokom cele godine donosi zdravlje i mir.
Tvojim rođenjem Hriste Bože, zasija svetu svetlost bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!
Što se tiče narodnih običaja, najvažnije je da se odlazi u goste i da se gosti primaju, a obilaze se kumovi, komšije i prijatelji.
U nekim delovima Srbije zadržao se običaj koleda, kada maskirani mladići obilaze kuće i pevaju koledarske pesme ne bi ili prizvali napredak i zdravlje. U nekim mestima opstao je običaj da mladi igraju kolo, dok se u nekima održavaju konjske trke i “vijaju” Božić.
Tradicija nalaže i da neveste odlaze u svoju porodicu i ostaju tamo po nekoliko dana. Drugi dan Božića deo je velike proslave: trećeg dana je Sv. Stefan, Sveti arhiđakon i prvomučenik koji se kod Srba slavi kao krsna slava, a potom se praznovanje nastavlja sve do 14. januara, odnosno Malog Božića. Postova nema sve do Krstovdana.
(Glossy)