Snimak je nastao davnih godina u jednom selu pored Negotina, koji je malo je reći nakon emitovanja zaprepastio mnoge koji su ga pogledali.
Ekipa radio-televizije Beograd je sa stručnjacima iz Etnografskog muzeja posetila je sela na istoku Srbije i zabeležila, kako i sam narator kaže “čudne, praiskonske običaje i verovanja o životu i smrti koja se prenose s kolena na koleno, a koja ni hrišćanska crkva nije mogla izmeniti nego im se čak morala podčiniti”.
U selu Srbovo pored Negotina ekipa je tada zabeležila i deo običaja prilikom sahranjivanja. Prvo štu su primetili bili su širom otvoreni prozori na jednog kući i muziku u dvorištu.
Kada neko umre, običaj je da se pripreme darovi koje će on, simbolično, poneti na onaj svet. Smrt pokojnika zapravo je gledana kao prilika da se po njemu pošalju zagrobni darovi njegovom rano preminulom sinu koji nikada nije bio sahranjen po ovom običaju.
Sahrana koju su tom prilikom kamere zabeležile bila je specifična po tome što se, simbolično, uz pokojnika tada sahranjivao i njegov sin koji je još pre 23 godine poginuo na Sremskom frontu. Na vencu namenjenom sinu bila je postavljena njegova slika sa ženom iako je ona u to vreme još uvek bila živa i odavno udata za drugog čoveka.
Ona je bila jedna od narikača nad odrom preminulog, a njen tadašnji muž jedan od onih koji su nosili kovčeg bivšeg svekra svoje žene.
Iako u osnovi paganski, ovi vlaški običaji duboko su ukorenjeni među narodom, a o tome svedoči i činjenica da se na snimku, u koloni koja iz kuće kreće na groblje na sahranu, može videti i sveštenik.
(Espreso/informer)