Za Titanik su čuli svi. Film je omiljeni ili među omiljenima većem delu populacije. Iako je prva asocijacija na brod tužan kraj jedne ljubavne priče, što je i fokus čuvenog filma, ipak niko ne može da iz misli odagna činjenicu o tragičnoj smrti gotovo dve trećine putnika na brodu ‘koji nije mogao da potone’. Kada u javnost istupi čovek koji tvrdi da je reinkarnacija čoveka koji se udavio u sred Atlanskog okeana nakon poptonuća – sve je još jezivije.
Za potrebe serijala “Duh u meni”, roditelji dečaka po imenu Džejmi govorili su o strahotama koje su proživeli u najranijem dobu svog sina. Nakon što su njegove priče o potonuću Titanika postale sve češće, slikovitije i potkrepljenije činjenicama, odučili su da podrobnije prouče istoriju ovog čuvenog, a tako tragičnog broda i veruju da sada znaju ko je bio njihov sin u prošlom životu. Kako Džejmijeva majka veruje u reinkarnaciju, brzo je preptpostavila šta je problem sa malenim dečakom.
“Svi volimo da plivamo, svi volimo vodu. Zato imamo baze u dvorištu. Džejmi, međutim, nikada ne bi išao dalje od stepenica bazena. Čak iako bih ga ja spustila u vodu, doživeo bi panični napad, praktično bi se gušio, preklinjajući me da ga odvedem do plitkog dela. Bio je prestravljen dubokog dela bazena”, ispričala je majka.
Džejmi je prvo počeo da priča o “prozoru u raju” i kako je svoju majku posmatrao dok je učila da vozi bickl kao devojčica, a kada je imao četiri ili pet godina, noćne more su postale sve češće i češće.
Noću je trčao kao da traži izlaz
“Odjednom bi počeo da trči. Nije gledao u vas ili u okruženje i uvek je izgledao uspaničeno, kao da traži izlaz”, sećala se.
Kada je imao četiri godine, njegovi roditelji su otišli na večeru, a on je stao sa dadiljom – i odgledao “Titanik”. Sutradan je počeo da ga crta. Za dve nedelje nacrtio je 50 crteža. Među njima je bio i prepolovljeni brod – sa svim prostorijama na poprečnom preseku.
“Poznavao je brod! Bio mu je u srcu! To nije mogao da sazna gledajući film. Bio je užasnut činjenicom da su ljudi u kotlarnici umrli prvi. Kao da je njegova greška bila to što su bili zarobljeni”, pričali su uznemireni roditelji i rođena sestra, koja je forenzički psiholog.
Kada je imao pet godina, mami je pričao o greškama prilikom izgradnje broda- da su koristili gvožđe, umesto čelika – protiv njegove volje.
Džejmijeva majka i otac su zato krenuli u proučavanje istorije Titanika i došli su do zaključka da bi dečak mogao da bude jedan od njegovih tvoraca, glavni projektant – Tomas Endruz, koji je u noći tragedije odlučio da ne uđe u čamac za spasavanje, već da potpone zajedno sa Titanikom.
Posle izložbe o Titaniku desila se noć iz horor filma
U međuvremenu porodica iz Čikaga otišla je na izložbu posvećenu Titaniku, nadajući se da će i svi zajedno pronaći odgovore koji će njihovom najmlađem članu pomoći da prepbrodi sav teret prošlog života koji ga i dalje proganja. Međutim, tada je počeo horor.
Jedno veče Džejmija je majka čula udarce iz njegove sobe. Ušla je i zatekla sina kako gleda u pod dok mu celo telo drhti, a lice mu se grči.
I dok je pokušavala da shvati šta treba da uradi, Džajemi je vrišteći rekao: “Tonemo”. I to ne glasom dečaka.
“Počela sam da plačem, bilo je užasno. Ipak, dan za danom, nedelja za nedeljom i priče o Titaniku su prestale. Čini se kao da je trebalo ponovo da preživi traumu da bi mogao da nastavi dalje”, zaključila je majka.
Džejmi danas ima 20 godina i studira dizajn na koledžu u Viskonsinu.
( Kurir / Blic žena)