Dogodilo se to 21. januara 1968. godine. Avion s nuklearnim bombama srušio se na smrznuti ledeni deo zapadnog Grenlanda. Veliki B-52G “stratofortres” trebalo je hitno da sleti u blizini vazdušne vojne baze Tule na Grenlandu, ali je sve krenulo po zlu. Misija je počela rutinski.
Kapetan aviona B-52G Džon Hog i njegova posada već su bili u sličnim misijama. Poleteli su iz vojne baze u Njujorku i trebalo je da slete zajedno s još 12 aviona. Misija je imala zadatak da, u slučaju sovjetske pretnje, zaustave mogući napad. Let je bio deo veće operacije.
Hog i njegova posada i ranije su trenirali ovaj zadatak. U posadi je bio još jedan pilot kako bi se glavnoj ekipi dalo vremena za odmor i spavanje tokom njihove 24-satne misije.
Operacija “Hromedom” pokrenuta je 1961. godine, a velika većina misija prošla je bez incidenata. Pet sati od poletanja u misiji tokom koje je trebalo da nadleću Grenland, Hog je naredio svom kopilotu da se naspava dok je drugi pilot došao na dužnost. Nevolje su počele nekoliko minuta kasnije.
A onda se spustila temperatura u kabini, pa je posada pojačala grejanje. Međutim, odjednom su osetili miris dima i izbio je požar. Hog je naredio posadi da donese maske s kiseonikom. Stupio je u radio-vezu sa bazom “Tula” i tražio dopuštenje za hitno sletanje. Avion je bio u blizini, nekih 90 milja južno od baze.
Posada je ispraznila sve aparate za gašenje požara i dim je nastavio da puni kabinu do tačke u kojoj niko nije mogao ništa da pročita na instrumentima. Hog je shvatio da avion ne može hitno da sleti jer se nije ništa videlo. Uspeo je da utvrdi da je avion bio iznad tla, i mogao je videti svetla baze. Sva posada je iskočila iz aviona. Šestorica su se sigurn spustila na zemlju. Kopilot koji je otišao da odspava, Lenard Svitenko, umro je od povreda glave koje je zadobio dok je iskakao kroz donji otvor.
Avion je ostao u vazduhu i preleteo je još 7,5 milja pre nego što se zabio u led. Spasilačke ekipe preživele su pronašle i izvukle ih iz snega jer su se tamo temperature spuštale i do -25 stepeni.
Vatra se videla miljama daleko. Problem je bio što ekipe za pretraživanje nisu mogle da lociraju četiri nuklearne bombe koje su bile u avionu. Ceo teret četiri vodonične bombe bio je 240 puta jači od one koja je bačena na Hirošimu.
Da bi stvari bile još gore, temperatura te noći pala je na -75 stepeni. Mesto nesreće otopilo je led i probilo se do vode ispod ledene površine, pa su četiri bombe potonule na dno okeana. Nivoi zračenja na mestu nesreće su se pojačali, a nedelju dana kasnije, 28. januara, vojska je izvestila da je pronašla sve četiri nuklearne bombe.
Posledice su mogle biti stravične jer je vrućina usled požara mogla da zapali avionsko gorivo što je dalje moglo da aktivira bombe. Bila je to čista slučajnost da je B-52 udario u zaleđenu morsku površinu. Vojska je, uprkos vremenskim prilikama, sanirala radioaktivni materijal.
https://www.youtube.com/watch?v=cs6mBPjf6dg
Danska vlada, koja nadzire Grenland, izričito je zabranila bilo kakvo prenošenje nuklearnog materijala iznad ostrva i po njemu, i to je bio jedini uslov da SAD-u dopuste izgradnju baze.
Danska je bila besna zbog incidenta. I 50 godina kasnije BBC je napravio prilog o tome kako ne postoje dokazi da su bombe vraćene na sigurno mesto. Navodi se i da je jedna bomba nestala. I američka i danska vlada su osporile taj izveštaj. Ova nuklearna nesreća i međunarodni incident bili su zapravo neizbežni. Uzrok požara na avionu B-52 bio je greška posade koja je stavila četiri jastuka od pene na otvor za grejanje. Ventilator je bio u zadnjem delu aviona u odeljku za posadu, ispod sedišta navigatora. Užasno je i pomisliti da su četiri jastuka od penastog materijala mogla da pokrenu nuklearni Armagedon koji bi okončao civilizaciju.