Arif Heralić je obeležio vreme uspona i nade u posleratnoj Jugoslaviji, a Alija Sirotanović vreme sumraka blagostanja koji je nagovestio krvave devedesete
Na čuvenoj novčanici bivše Jugoslavije za koji mnogi misle da je na njoj fotografija isto tako čuvenog rudara Alije Sirotanovića ne samo da nije on, nego nije ni rudar.
Reč je, zapravo, o Arifu Heraliću, livcu na visokoj peći u Zenici. Njega su često mešali s Alijom Sirotanovićem, zbog sličnog lika i radničkog šlema, iako njihova lica na novčanicama nose različitu simboliku.
Arif Heralić je obeležio vreme uspona i nade u posleratnoj Jugoslaviji, a Alija Sirotanović vreme sumraka blagostanja koji je nagovestio krvave devedesete.
Heralić je bio livac, radnik na visokoj peći, čiji je životni put pratio niz tragedija. U Zenicu je došao iz Maglaja, gde su tokom Drugog svetskog rata ustaše ubile pedesetak članova njegove familije, a oca i braću u njegovom prisustvu.
U zeničkom naselju Crkvice je živeo skromno i tamo danas ne živi niko iz njegove porodice. Od dvanaestoro dece koje je dobio, do školskog uzrasta je preživelo sedmoro. Težak život i brojne tragedije odvele su ga u alkoholizam i kasnije u tešku bedu. Umro je 1971. godine.
U maju 1967. godine je objavljen razgovor N. Cvetića u Nedeljnoj reviji upravo sa Arifov, a Yugopapir je taj intervju sačuvao od zaborava i mi ga prenosimo u celosti:
Maj 1967.: Arif Heralić, jedan od najboljih livaca Zeničke železare, počeo je da se menja onog trenutka kada je postao svestan da njegovu fotografiju svakodnevno drži u rukama više miliona ljudi…
Tužan je Arif Heralić. S njegovog lica iščeznuo je osmeh koji poznaje svaki Jugosloven. Promenio se čovek čiji se lik nalazi na novčanici od 1000 starih i 10 novih dinara. Njegove oči postale su mutne i uokvirene borama i podočnjacima. Obrazi natečeni. Brada proseda i neobrijana. Kosa duga, zamršena… Godine, neuredan život i alkohol učinili su svoje.
Teško je prepoznati Arifa…
Nekadašnji livac u Zeničkoj železari sada je penzioner. Stanuje u ruševnoj krovinjari u naselju Prvi maj u gradu čelika. Kuća mu je prazna, sa zidova opada malter. Na podu prazne boce, komadi hleb – pisala je tada “Nedeljna revija”.
(Espreso/Informer)