Kako to piše Stiven Li Majers u novoj Putinovoj biografiji “Novi car”, Putinov otac dobio je pravo na jednu sobu – 16 kvadrata – u oronulom komunalnom stanu na petom spratu nekada elegantne stambene zgrade iz 19. veka, u Ulici Baskov na broju 12, nedaleko od lenjingradske glavne avenije, Nevskog prospekta i kanala Gribojedova.
Putinovi su se doselili 1944. godine, a nakon rata taj su skučeni prostor morali da dele sa još dve porodice. Tu će provesti dve decenije. Stan nije imao toplu vodu ni kadu. Hodnik bez prozora služio je kao komunalna kuhinja, sa jednim plamenikom na gas nasuprot sudoperi.
„Oduvek je bio mršav dečak. Jedno od njegovih najranijih sećanja o pokušajima odvažnog bega iz zatvorenog detinjstva dogodilo se 1. maja 1959., možda, ili 1960. Sasvim se prestrašio gužve na ‘velikom uglu’ u Ulici Majakovskog.
Nekoliko godina posle on i njegovi prijatelji putničkim vozom su krenuli u nepoznati deo grada u potrazi za avanturom.
Bilo je hladno i nisu imali šta da jedu, a iako su zapalili vatru kako bi se zagrejali, vratili su se obeshrabreni, nakon čega ga je stariji Putin za kaznu istukao remenom”, piše Majers u knjizi.
Otac ga je pritisnuo da počne da se bavi boksom, iako je mršavi dečak brzo odustao kad mu je, kako je rekao, udarac slomio nos.
Umesto toga okrenuo se borilačkim veštinama, očigledno kako piše Majers, suprotno željama roditelja, počevši da vežba sambo, sovjetski stil koji je kombinovao džudo i rvanje i koji je bio prikladniji njegovom niskom stasu i „ratobornoj prirodi“.
Jedan od njegovih trenera imao je presudni uticaj u njegovom životu. Anatolij Rahlin radio je u klubu Trud, nedaleko od Ulice Baskov, a 1965. Putin, koji je tad bio u petom razredu, odlučio da se tu učlani.
Rahlin je morao da uveri Vladimirove roditelje da ne uče decu ništa loše. Disciplina i strogost samba, a posle i džuda, zaintrigirala je dečaka kao ništa do tada.
Borilačke veštine su mu donele novi krug prijatelja, posebno dvojicu braće, Arkadija i Borisa Rotenberga, koji će ostati uz njega ostatak života.
Šira javnost je prvi put videla Putina 1999, kad je Boris Jeljcin predao vlast mladom i energičnom premijeru Putinu.
Njih dvojica nisu mogli biti više različiti. Dok je Jeljcin bio visok i glasan bivši član Politbiroa, Putin je bio oniži, tihi pukovnik KGB-a. Iako je Putin radio u inostranstvu, bilo je to u Drezdenu, relativnoj zabiti Istočne Nemačke.
Međutim, Putin se već godinama uspešno penjao političkom lestvicom. Šetao se Putin godinama po raznim funkcijama u Moskvi. Od šefa tajne službe, pomoćnika, savetnika, osobe od poverenja, dok ga Jeljcin nije jednog dana pozvao na sastanak izvan Moskve.
“Radiću tamo gde me postavite”, rekao je Putin. Jeljcinovo sledeće pitanje svejedno ga je iznenadilo: „A na najvišem položaju?“. Tek tada je Putin uistinu shvatio punu nameru njegovog plana.
Jeljcin nije eksplicitno imenovao Putina svojim naslednikom, ali spomenuo je izbore koji su bili zakazani 2000. izrazivši želju da glasači takođe pronađu poverenje za tog relativno neiskušanog vođu.
“Mislim da ima dovoljno vremena da pokaže svoju vrednost”, rekao je. I tako se Putin našao na vrhu Rusije.
(Izvor: Express)