Domaćice u Jugoslaviji imale su velika umeća, a radile su ono što je današnjim ženama nezamislivo.
Mnogi se i danas sa velikom nostalgijom prisećaju dobre, stare Jugoslavije. Određeni predmeti starijim generacijama bude lepa sećanjanja na vreme koje se umnogome razlikovalo od današnjeg.
Žene, domaćice, bile su veoma dovitljive i umele su da se snađu u svakoj situaciji jer ih je nužda na to naterala. Ono što su one radile, današnjim devojkama je nezamislivo. Heklanje, štrikanje, ručno pranje odeće… samo su neki od poslova koje su žene u Jugoslaviji umele da rade.
Kuvanje posteljine da bi se dobila bela boja
Današnja posteljina je umetničko delo. Boje u svim nijansama duge, divni printovi… Ranije je sva posteljina bila bela, a da bi se sačuvala ta belina, žene su satima u loncima na šporetu kuvale čaršave i jastučnice sa sodom bikarbonom i sapunom.
Onda su tokom hladnih dana u vodu dodavale so, ako se ista ta posteljina ne bi zaledila od niskih temperatura. Ovaj trik je omogućavao da se odeća osuši na žici. I zaista, posteljina je uvek bila blistavo bela i utegnuta.
Kada su naše bake bile mlade žene, posteljina se nije prala tokom zime. Samo su se kuvale sitne stvari poput: donjeg veša i dečijih pelena. U proleće, kada se sneg otopi, domaćice su prale gomile prljavog veša koji se gomilao tokom cele zime.
Sredinom šezdesetih su se pojavile prve mašine za veš, koje su običnim građanima bile dostupnije tek osamdesetih godina. Ako su posedovale mašinu za veš, žene su se osećale kao kraljice. Tih godina, svaka žena je tepala svojoj mašini za veš, rečima: “moja drugarice”.
Štirkanje
Štirkanje odeće za mnoge je težak i komlikovan proces, te nije ni čudo što na interetu možemo pronaći mnoštvo tutorijala koji objašnjavaju postupak štirkanja.
Naime, štirkane stvari zadržavaju oblik, manje se habaju i duže ostaju čiste. Ranije se sve štirkalo, od košulja do stolnjaka. Da biste to uradili, posle pranja se odeća stavljala u rastvor skroba, a zatim se cedila pa sušila.
Krpljenje čarapa
U vreme kada se nije imalo novca, odeća je bila veliki luksuz. Ljudi su maksimalno koristili odeću, te kada bi se probušile čarape ili nešto od garderobe – žene su obavezno krpile. Čarape su se krpile toliko puta, dok se samo na konac nisu svele. Kada se toliko izližu i iznosaju, teška srca su se bacale. Žene su sa beskrajnim strpljenjem krpile čarape, pa čak i donji veš svoje dece, a sve da bi se uštedelo.
Vez na odeći
Kada bi se pocepala odeća kao što su majice ili pantalone, žene su komplikovanim vezom prekrivale novonastale rupe. Taj vez je bio toliko izvešten da je prerastao u umetnost. Kasnijih godina, kada je šivaća mašina postala sastavni deo svakog domaćinstva žene su šile odeću za sebe i ukućane, a materijal se kupovao na veliko. Štopane farmerke su postale hit, pa su se krpile i one koje nisu bile pocepane.
Postavljanje dekorativne krpice na odeću
Nekada su rupe na odeći krpljene termički: odsečete parče tkanine, samolepljivu tkaninu pa pređete peglom preko toga i to je to. Nije bilo nužno da tkanina bude u obliku pravougaonika, izbor je bio ogroman: leptir, cveće, psi, mačke i td…
Pravljenje domaćeg sira
Žene su znale kako da iskoriste mleko najbolje moguće. Mleko je cenjeno kao zlato. One su znale kako da naprave sir, surutku, kefir, kiselo mleko … Sve.
Šta su vaše majke i bake znale da radi, a vi niste imali potrebu to da naučite?
(Izvor: Espreso / Stil)