Svaka deseta osoba u Velikoj Britaniji redovno čuje glasove koje drugi ljudi ne čuju. To je posledica bolesti kao što je šizofrenija, mentalno oboljenje od koje pati 220.000 ljudi u toj zemlji.
Jedan od njih je i Kajl, koji je pao u depresiju nakon što je ostao bez posla. Čuo je glasove koji su mu govorili da je bezvredan i da treba da se ubije.
– Bio sam potpuno izgubljen i glas je lako preuzeo kontrolu nada mnom – rekao je Kajl u dokumentarnom filmu snimljenom pre par godina pod imenom “The Voices in My Head” na kanalu BBC3.
Jedan od njih je i Kajl, koji je pao u depresiju nakon što je ostao bez posla. Čuo je glasove koji su mu govorili da je bezvredan i da treba da se ubije.
Zario sebi nož u glavu zbog “glasa”
Glas mu je neprekidno govorio da skoči sa zgrade ili litice. Posle nekoliko meseci mučenja, odlučio je da jednom za svagda protera mračno prisustvo iz svoje glave. Uzeo je nož i zario ga sebi u glavu iznad desnog uva, odakle su, kako mu se činilo, dopirali glasovi.
Izgubio je mnogo krvi i onesvestio se. Kad je ponovo došao sebi, ženski glas mu je rekao da je nekoga ubio. U strahu da će biti uhapšen, pobegao je i pozvao majku, koja ga je zatekla oblivenog krvlju.
Mesec dana je proveo u mentalnoj ustanovi, a sada je na terapiji koja treba da ga oslobodi glasova u glavi ili da ih barem utiša.
Lekari kažu da prepoznavanje uzroka nastanka glasova može da ublaži patnje obolelih, a mnogima pomažu mehanizmi koje i anksiozne osobe primenjuju u krizi.
“Đavo mi govori da će me ubiti ako izađem”
Emalina je čistila pod u kuhinji kad je začula zastrašujući glas:
– Ubiću te ako izađeš napolje.
Ova žena kaže da niko drugi ne čuje glas, za koji ona tvrdi da je glas đavola. Maltretira je kad joj je najteže i ne dozvoljava joj da napusti kuću.
Glasovi su se prvi put pojavili kada je imala osam godina, a od pre tri godine razgovara s njima.
Pored đavola, tu su i glasovi Kejti, njene “najbolje prijateljice”, i njene majke. Emalina je bila seksualno zlostavljana u detinjstvu. Traume doživljene u ranom periodu života stručnjaci dovode u vezu s razvojem višestruke ličnosti.
– Ne bi preživela detinjstvo da nije bilo Kejti – kaže Emalina.
Najbolja drugarica, međutim, nije uvek tako dobra. Jednom joj je rekla da se iseče i čekićem razbije zglobove šaka. Kada jede, govori joj da je “debela k**a”. Emalina kaže da je đavolove pretnje čine nesposobnom i da je zbog toga morala da napusti posao negovateljice. Sada je upućena na pomoć terapeuta kako bi bar donekle držala svoje stanje pod kontrolom.
Glasovi mrtvih rođaka i nerođene dece
Neki šizofreničari tvrde da čuju glasove mrtvih članova porodice i nerođene dece.
Sendi čuje dva glasa, muški i ženski.
– Govore mi da sam zla, odvratna, da grozno izgledam, da mi je lice ogavno, da će umreti svako ko me dodirne zato što ću ga zaraziti svojom zlobom – kaže ona.
Ponekad pacijenti misle da se država urotila protiv njih:
– Stalno mi je u podsvesti neverovatna ideja da mi je Toni Bler implementirao mikročip u levo uvo da bi izbrisao moje misli – objašnjava Sendi.
“Glas me je terao da se ubijem”
“Viktor”, kako Čaz naziva jednu od osoba u svojoj glavi, umalo je nije naterao da se ubije. On je prisutan u njenom životu od 2013. godine, ali se bojala da o tome priča.
Danas kaže da je glas stalno zlostavlja, govori joj da nema pravo na život i da će muke prestati ako se ubije.
– Treba da umreš. Umri! – govori joj Viktor.
Pošto ju je osam meseci neprekidno mučio, Čaz je skočila s mosta.
– Nisam više mogla da ga slušam, htela sam da nestane. I ne sećam se da sam bila na mostu – priča ona.
– Policija me je dozivala, okrenula sam se, a onda sam se ponovo vratila na most i skočila.
Nekada je vozila skejtbord, a sada je u invalidskim kolicima: prilikom pokušaja samoubistva slomila je stopalo, zglobove, karlicu i grudnu kost.
I sada ponekad čuje Viktorov glas. Ruga joj se:
– Zbog mene si završila u kolicima – govori joj uz grohotan smeh koji joj odzvanja u glavi.
Ona mu, međutim, ne dozvoljava da kontroliše njen život. Piše i recituje poeziju o svojoj bolesti i nada se da će ga konačno isterati iz glave, rekla je ona u razgovoru pred kamerama britanske televizije pre nekoliko godina.
Životni vek smanjen
Šizofrenija predstavlja veliki ekonomski i ljudski utrošak. To rezultira smanjenim životnim vekom od 12–15 godina, prvenstveno zbog njene povezanosti sa gojaznošću, smanjenom fizičkom aktivnošću, i pušenjem, sa povećanom stopom samoubistva, što ima manju ulogu.
Ove razlike u trajanju životnog veka su porasle između 1970-ih i 1990-ih godina,
(Izvor: Blic)