Tašmajdan je pobrao interesovanje Beograđana, koji u njemu provode svoje slobodno vreme, ali i istoričara koji pokušavaju da dokuče sve misterije vezane za ovo mesto.
Naziv je nastao kao kombinacija dve turske reči – taš /kamen/ i majdan /mesto gde se kamen vadi, prenosi “Magazin Novosti”. Oko Tašmajdana raspredaju se razne priče – poreklo pećina, staro groblje, pravo mesto gde su spaljene mošti Svetog Save, tajne koje su nacisti otkrili…
Nastanak pećine – kamenolom ili grobnica?
Novinar i pisac Zoran Nikolić je jedan od autora knjige Beograd ispod Beograda i po njegovim izvorima još u rimsko vreme sa prostora Tašmajdana vađen je kamen. Od njega su pravljene značajne zgrade tadašnjeg Singidunuma, a mnogi sarkofazi koji su i dan danas sačuvani su napravljeni upravo od tašmajdanskog kamena.
Sa druge strane, neki istoričari ne smatraju da se iz tašmajdanskih pećina kopao kamen, već da su one služile kao velike grupne grobnice. Zastupnici takve teorije veruju da je Tašmajdan bio kultno mesto gde su nekoliko hiljada godina ranije ljudi žrtvovani i sahranjivani.
Groblje za elitu ondašnje Srbije
Sve dok nije otvoreno Novo groblje u Ruzveltovoj ulici, prostor Tašmajdana bio je gradsko groblje. Na današnjem šetalištu sahranjivali su se pravoslavci, a među njima i elita ondašnje Srbije. Mnogima nije poznato da su tu bili sahranjeni Đura Jakšić i Josif Pančić (u posebnom kovčegu napravljenom od Pančićeve omorike). Deo groblja koji je bliži zgradi RTS-a bio je odvojen za luterane (protestante), a oblast oko restorana Šansa bila je odvojena za sahranjivanje vojnika, utopljenika i samoubica.
Posmrtni ostaci mnogih uglednih Srba onog vremena preneti su na novu lokaciju u Ruzveltovoj ulici i „staro groblje“ zvanično se gasi krajem 19. veka. Ipak, mnogi posmrtni ostaci ostali su ispod sadašnjeg parka. Po rečima Zorana Nikolića, to je simbolično za Beograd jer su beograđani „u šetnji centralnim delovima varoši gotovo uvek – na groblju“.
Tašmajdan – pravo mesto na kojem su spaljene mošti Svetog Save
Još osamdesetih godina 19. veka pokrenuta je tema da mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru, već na mestu koje se zvalo Čupina umka. To je brežuljak na Tašmajdanu, na mestu sadašnjeg restorana Poslednja šansa. Ovu teoriju prvi je izneo pravnik i erudita Sreten Popović i potkrepio je predanjima i podacima u prilog toj teoriji.
U prilog ovoj teoriji je i podatak da je prostor današnjeg Tašmajdana bio poznat kao mali Vračar u 16. veku. Za kraj, kao dokaz se pominje da je pored Tašmajdana prolazio najvažniji i najprometniji put tog vremena, Carigradski drum, koji bi najverovatnije Sinan paša izabrao za trasu kojom će se kretati sa moštima kako bi ga veliki broj Srba video.
Podzemni hodnici
Ipak, lagumi su najintrigantniji i najmisteriozniji, na teritoriji celog Beograda, pa tako i Tašmajdana. Ispod srpske prestonice postoji na desetine kilometara laguma, pećina, podzemnih prolaza i hodnika.
Najpoznatija pećina nalazi se ispod Tašmajdana i stara je oko osam miliona godina. Po mišljenju mnogih, obavijena je velom misterije. Tokom istorije, koristili su je mnogi, pa i Nemci, koji su joj promenili izgled.
(Izvor: Blic)