Hitler je 1941. godine upotrebio svu svoju moć kako bi opravdao napad na Jugoslaviju, a nije se libio da za to propagandu i laži.
Tako je u leto 1941. u Hrvatskoj snimljen film „Ljudi u oluji“, a u ovoj produkciji Trećeg rajha glavna zvezda je bila Olga Čehov, žena fascinantne životne priče, udata za nećaka Antona Pavloviča Čehova, ponikla u Rusiji, ali obožavana u nacističkoj Nemačkoj i možda najveći špijun ikada.
„Ljudi u oluji“, klasičan nacistički propagandi film, koji je po sižeu bio sličan naslovu „Povratak kući“ (Heimkehr) Gustava Ucickog.
Oba filma imaju, naime, sličan zaplet i likove. U filmu Povratak kući prikazano je zlostavljanje nemačke manjine u Poljskoj, što je trebalo da opravda nemački napad i okupaciju ove zemlje.
U Ljudima u oluji prikazano je zlostavljanje nemačke nacionalne manjine u Sloveniji od strane Srba, što je trebalo da opravda nemački napad i okupaciju Jugoslavije.
Po dolasku u Zagreb, ekipu filma Ljudi u oluji, predvođenu Olgom Čehovom, prima Ante Pavelić i traži od reditelja Frica Petera Buha da i on bude jedan od likova u filmu.
Producenti to odbijaju, ali je kompromis ipak nađen. U film je kao omaž hrvatskom poglavniku ubačen lik hrvatskog apotekara Paulića.
Olga je rođena u porodici intelektualaca
Rođena je kao Olga Kniper 1897. u Gjumriju u Jermeniji, u nemačkoj porodici poreklom iz Sarske oblasti. Otac Konstantin bio je inženjer i projektant kavkaske železnice, a majka Jelena-Luiza prijateljica Tolstoja, Rahmanjinova i Carina.
S Čajkovskim, koji joj je bio prva ljubav, održava redovnu prepisku.
U domu Kniperovih ravnopravno su se govorili nemački i ruski jezik, tako da je Olga od ranog detinjstva bilingvalna. Odrasla je u Tbilisiju sa sestrom Adom i bratom Levom.
U Tbilisiju ih posećuju očeva sestra i njena imenjakinja, glumica Olga Leonardovna Kniper-Čehova, i njen muž, lekar i pisac Anton Pavlovič Čehov.
Kada je napunila šest godina, Olgu roditelji šalju kod tetke-imenjakinje. Anton Pavlovič je preminuo sledeće, 1904. godine, a njegova supruga Olga i posle Čehovljeve smrti ostaje posvećena pozorištu.
U tetkinom domu devojčica Olga Konstantinovna Kniper upoznaje kompozitore Glazunova i Rahmanjinova, balerinu Anu Pavlovu i italijansku glumicu Eleonoru Duze čija pojava će je opčiniti i trajno okrenuti ka glumi.
Zahvaljujući baki, staroj dvorskoj dami, Olga će posetiti i palatu ruskog cara Nikolaja, igrati se s njegovom decom, a jednom prilikom srešće i Raspućina.
Po završetku školovanja u Carskom selu, Olga upisuje Umetničku akademiju u Moskvi.
Godine 1914. Olga Konstantinovna ludo se zaljubljuje u Čehovljevog nećaka Mihaila, darovitog glumca i studenta Stanislavskog. Krišom od svih udaje se za njega i uzima njegovo prezime.
Mihail je imao dvadeset jednu, a Olga šesnaest godina kada su se uzeli. Dve godine kasnije, mladi par je dobio ćerku kojoj su dali kršteno ime Olga. To će biti treća Olga Čehova u porodici; da bi izbegli zbrku zvaće je nadimkom Ada.
Brak Mihaila i Olge ne ide glatko. Mihail ima problema sa alkoholom i autodestrukcijom i 1917, u godini Oktobarske revolucije, oni se razvode.
Olga u Moskvi počinje glumačku karijeru igrajući u tri kratka filma snimljena 1917. i 1918 da bi se zatim pridružila jednoj kaberetskoj družini.
U vreme opšte gladi veliku pomoć će joj pružiti operski pevač Fjodor Šaljapin, obezbeđujući mleko za njenu ćerku.
Olga Čehova 1920. ostavlja ćerku Adu roditeljima, i sa izvesnim mađarskim kapetanom Jarošijem, s kojim je bila u vezi, kreće put Berlina. Dozvolu za odlazak iz zemlje potpisala je Lenjinova žena Nadežda Krupskaja.
Postaje „državna umetnica“
Olga Čehova filmsku karijeru u Nemačkoj započinje 1921. ulogom u Murnaovom filmu Zamak Fogeled. Već 1922. u Dalmaciji snima film Pagoda, i to – neobično – u sopstvenoj produkciji.
Nakon očeve smrti, 1924. u Berlinu joj se pridružuju ćerka i majka.
Tokom dvadesetih Olga u Nemačkoj nastupa u pozorištu, snima niz uspešnih filmova i kreće se u visokim berlinskim krugovima.
Godine 1929. režira svoj prvi i jedini film Luda od njegove ljubavi (Der Narrseiner Liebe): glavnu ulogu u njemu igra njen prvi muž Mihail Čehov, koji se s novom suprugom nedavno doselio u Berlin. Olga im je našla stan i angažman.
U Nemačkoj Mihail Čehov uspostavlja svoju glumačku školu kojoj je metoda Stanislavskog temelj, ali s njegovom nadgradnjom.
Godine 1930. Olga dobija nemačko državljanstvo. S dolaskom zvučnog filma tokom tridesetih godina postaje velika filmska zvezda.
Godine 1931. igra u Hičkokovom filmu Meri, putuje u Ameriku, upoznaje Čaplina, Klarka Gejbla, Garija Kupera, ali odustaje od holivudske karijere.
Film Lejtenski koral o životu Fridriha Velikog, za naciste uzornog nemačkog vođe, premijerno je prikazan 1933, nekoliko dana po Hitlerovom dolasku na vlast i postigao je ogroman uspeh u Nemačkoj: Olga Čehov je u njemu igrala glavnu žensku rolu.
Iste godine Gebels je poziva na prijem u Ministarstvo propagande, gde upoznaje nacistički vrh. Kako je kasnije pričala, Gebels joj se čini duhovit i šarmantan, Himler izgleda kao geometar u penziji koga pogled na ženski dekolte izbezumljuje, dok je Hitler stidljiv i s damama „austrijski ljubazan“.
Na prvi pogled ničeg demonskog u njemu nema i ne može da ga poveže sa onim fanatičnim govornikom. Hitler je očaran njenom pojavom.
Uz Zaru Laender, ona je njegova omiljena glumica. U razgovoru sa Olgom, Hitler se raspituje o ruskoj umetnosti, pita je za njenu tetku, priča o svojim umetničkim ambicijama.
Godine 1936. Olga od nacista dobija status državne umetnice. Iste godine udaje se za belgijskog milionera Marsela Robinsa, s kojim će u braku ostati dve godine.
Osmodnevna poseta jugoslovenskog kneza Pavla Nemačkoj, od 1. do 8. juna 1939, bila je praćena nizom događaja upriličenih njemu u čast, a princeza Olga, supruga regenta Pavla, lično je tražila da Olga Čehova, njena najdraža glumica, bude prisutna na zabavi kako bi je upoznala.
Drugi svetski rat
Sa izbijanjem rata, Olga Čehova učestvuje u aktivnostima Ministarstva propagande: posećuje bazu Luftvafea u Normandiji, odakle kreću napadi na Britaniju, nastupa u Parizu u Pozorištu na Šanzelizeu, slika se s vojnicima u Briselu i Lilu, podiže moral nemačkim trupama.
Do kraja rata će Olga Čehova snimiti još najmanje osam filmova. U jednom od njih, Očima žene iz 1942, srediće da glavnu ulogu dobije njena ćerka Olga/Ada, koja se i sama okušala kao glumica.
Od pet filmova koliko je Ada snimila, to će biti njena jedina glavna rola, a u tri je igrala s majkom. Ada je 1940. rodila ćerku Veru, kršteno – Olga. Bila je to četvrta Olga u familiji.
Tokom rata Olga se kreće u visokim nacističkim krugovima, redovno posećuje Gebelsa i njegovu ženu Magdu.
Smrt špijunima
28. aprila 1945, dok su ulične borbe u Berlinu još trajale, agenti sovjetske kontraobaveštajne službe SMERŠ (Smertü špionam – „smrt špijunima“) odlaze u stan Olge Čehove i po naređenju šefa SMERŠ-a, odvoze je najpre u štab Maršala Žukova, a odatle u Poznanj, gde ju je čekao avion za Moskvu.
U Moskvi je vode na tajnu lokaciju gde 72 sata provodi. Sve što se tada i kasnije dešavalo predmet je nagađanja.
Ono što se zna jeste da je Olga Čehova mesec i po dana boravila u Moskvi, a da su je zatin vratili u Berlin, zbrinuli nju i njenu porodicu, dali joj veliku kuću i zaštitu.
Oktobra meseca iste godine britanski The People objavio je članak naslovljen „Špijunka koja je zavela Hitlera“, sa senzacionalističkim interpretacijama o obaveštajnim aktivnostima Olge Čehove.
I druge novine prenose članak Pipla i dopunjavaju glasine, ali ubrzo je sve utihnulo. Izgleda izvesno da je Olga Čehova svih tih ratnih godina bila sovjetski agent, pretpostavlja se da je održavala direktnu vezu s Lavrentijem Berijom, moguće i sa Staljinom lično, ali tačna priroda njenih obaveštajnih aktivnosti nikada nije razjašnjena.
Entoni Bivor je svoju knjigu o njenom fascinatnim životu zato i nazvao Misterija Olge Čehov.
Posle rata
Posle rata, Olga Čehova je od 1950. do 1974. snimila još dvadesetak filmova, uglavnom komedija, ali i špijunski triler Kapetan Vronski (1954), zatim ratni film iz Drugog svetskog rata U-47 (1958) kao i film Iza manastirskih zidina (1952).
Olga Čehova je do 1949. živela je u Istočnom Berlinu, a zatim u Minhenu, gde je 1955. pokrenula uspešnu kozmetičku kompaniju pod nazivom „Olga Čehova kozmetika“.
Krajem pedesetih Adina ćerka, Olgina i Mihailova unuka Vera Čehova u Zapadnoj Nemačkoj počinje zapaženu filmsku karijeru.
Na naslovne strane svetskih magazina Vera je dospela 1959, i to kao devojka Elvisa Prislija, koji se u nju zaljubio za vreme služenja vojnog roka u Nemačkoj. Majka Ada bila je protiv ove veze – Elvis joj nije bio simpatičan.
Godine 1973. Olga Čehova je objavila memoare pod naslovom Moje vreme drugačije otkucava. Istoričari kažu da im ne treba sasvim verovati. Obolela je od leukemije, a na samrti, 9. marta 1980, baš kao i Anton Pavlovič, zatražila je čašu šampanjca, ispila je, rekla „Život je divan“ i izdahnula.
(Žena)