FOTO: PRINTSCREEN

Poučna priča koja gađa pravo u srž problema današnjeg društva! Moj drug ima dobar privatni biznis, ali nikome to ne pokazuje ‘na izvolte’ (majica, bicikl, ranac, trenerke – to je njegov stil). U školi, koju pohađa njegova kćerka, grupa roditelja je odlučila da promeni klupe u učionici. Uzgred, one su bile u pristojnom stanju.

Advertisements

Posle rasprave, roditelji su se podelili na dve nejednake grupe – na one, koji su mogli da izdvoje novac, a sedmoro ljudi je odustalo od novih klupa. Nisu imali. Njima su rekli da će njihova deca sedeti u starim klupama.

Advertisements

Kada je moj drug predložio da se izdvoji malo više novca i da se kupe klupe za sve, roditelji nisu pristali, uz reči „zašto smo mi dužni da plaćamo za nekoga? Nemaš novac – nek ti dete sedi u staroj klupi.“ Onda je i on odustao od kupovine klupe za svoje dete.

FOTO: PIXABAY

Na njegove primedbe, da će to dovesti do podele dece na „bogate“ i „ siromašne“, umalo mu nisu odgovorili psovkama. Došao je i Dan D. U učionicu su uneli nove klupe.  Četiri stare klupe bile su prebačene u jedan ugao učionice, tamo je obrazovan svojevrsni geto za „bedne“ učenike. Mamice su blistale.

Advertisements
Loading...

Kada ih je moj drug upitao, ne podseća li ih možda ovo na siže „Naše Raše“ o pacijentu u privatnoj praksi i pacijentu u Domu zdravlja, dobio je odgovor: „A što? Možemo sebi da priuštimo!“ To je trajalo čitav jedan dan. Sledećeg dana, na mestu starih klupa, učenici i nastavnici su zatekli nove klupe. Sada one iste mamice trče i viču, kako je ovo diskriminacija, da njihovu decu omalovažavaju i da svi treba da imaju iste uslove.

Drug ih gleda i smeška se. Na pitanje jednog od tatica „I koji si đavo ovo uradio?“ odgovorio je: „Smatraj da je ovo bio socijalni eksperiment. Uostalom, sami ste hteli da jedan broj dece ima bolje klupe nego drugi. I evo, to ste i dobili!“

(Izvor: prikolis.net)

Advertisements
Advertisements